Немачки овчар

Немачки овчар (нем. Deutscher Schäferhund), или вучјак, је раса паса селектована и одгајана за чување стоке, превасходно оваца.[1][2] Немачки овчар је врста паса из ФЦИ групе 1 (пастирски пси и пси терачи стоке, осим швајцарских пастирских раса).[3][4]

Немачки овчар
Schaeferhundruede.jpg
Немачки овчар
ПореклоНемачка Немачка
Особине
Тежина Мужјак 30 — 40 kg
Женка 22 — 32 kg
Висина Мужјак 60 — 65 cm
Женка 55 — 60 cm
Длака оштра, густа (са подлаком)
Боја смеђе-црна
Животни век 9 — 13 година
Класификација / стандарди
ФЦИ Група 1, Секција 1 #166 стандард
АКЦ Herding стандард
АНКЦ Group 5 (Working Dogs) стандард
ЦКЦ Group 7 – Herding Dogs стандард
КЦ (УК) Pastoral стандард
НЗКЦ Working стандард
УКЦ Herding Dog стандард
Домаћи пас (Canis lupus familiaris)
Немачки овчар: женка (лево), мужјак (десно).
Двогодишњи црни немачки овчар
Штене немачког овчара
Пас са лоптом
Немачки овчар плива

КарактеристикеУреди

Општи изгледУреди

Немачки овчар је средње величине, благо издужен, снажан; кости су суве, целокупна грађа је чврста. Немачки овчар треба да буде смирен: нервно стабилан, сигуран у себе, миран и опрезан. Он мора да поседује храброст, борбеност и оштрину да би био погодан за разноврсну употребу посебно као пратилац, стражар и заштитник.

Важне мереУреди

Висина гребена код мужјака износи од 60 — 65 cm, а код женки износи 55 — 60 cm. Дужина трупа прелази висину гребена за око 10—15%.[5][6][7]

БојаУреди

Пас је са кестењастим, смеђим, жутим до светлосивим ознакама; црно сив, сив са тамнијим ознакама, седлом и маском. Неприметне мале беле ознаке на прсима као и светле унутрашње стране ногу, допуштене су али нису пожељне. Носна печурка је увек тамна. Пси са слабом маском, изразито светлим очима, светлим ознакама на прсима и унутрaшњим деловима ногу, са беличастим ноктима и црвеним врхом репа или испраних боја, оцењују се као слабо пигментисани. Подлака поседује слаб сиви тон. Бела боја није заступљена.

Делови телаУреди

Глава пса

Глава је клинастог облика, у складу са величином тела; није груба или издужена. У целокупној појави треба да делује суво, а између ушију умерено широка. Чело је — гледано спреда и са стране — мало заобљено, без или са слабо израженом чеоном браздом. Горњи део главе чини 50% дужине главе. Одозго гледано, иде од ушију ка носу, постепено и равномерно се сужава са косим, али не оштро израженим стопом у клинасто формиран носник. Горња и доња вилица су снажно развијене. Носник је прав, удубљења или испучења нису пожељна. Усне су затегнуте, добро приљубљене и тамне боје.

Зуби

Вилица мора да буде здрава, снажна и потпуна (42 зуба по зубној формули). Немачки овчар има маказасту вилицу тј. секутићи морају да се маказасто додирују при чему секутићи доње вилице (врхом предње стране) додирују секутиће горње вилице (унутрашњу страну). Тешке мане су предгриз, подгриз и клештаста или пализастна вилица (већи размак међу зубима). Вилице морају бити снажно развијене да би зуби били дубоко усађени.

Очи

Очи су средње величине, бадемастог облика, мало косо постављене; нису буљаве. Боја очију треба да буде што тамнија, пошто светле, бљештаве очи нису пожељне јер кваре утисак о псу.

Уши

Немачки овчар има уши ношене усправно, средње величине, паралелне, неуврнуте на унутра, са шпицастим врховима и шкољкама окренутим према напред. Клемпаве и оборене уши нису заступљене. У покрету или при мировању, уназад ношене уши нису грешка.

Врат

Јак, са добро развијеним мишићима, без фанона. Угао према хоризонтали износи 45°.

Труп

Горња линија се протеже од почетка врата, преко добро формираног гребена, затим преко хоризонталних благо падајућих леђа до благо падајућих сапи без видљивог прекида. Леђа су чврста, снажна и мишићава. Слабински део широк, јак и мишићав. Сапи треба да су дуге и благо падајуће (око 23° према хоризонтали) и да без прекида горње линије повезују репни део.

Груди

Умерене ширине, доњи део груди што је могуће дужи и израженији. Дубина груди треба да износи 45—48% висине гребена.

Ребра

Благо су испупчена. Бачваст грудни кош је тешка мана, као и сувише раван.

Реп

Досеже најмање до скочног зглоба и прелази средину задњег дошапља. Доња страна је нешто више одлакана, ношен у благом луку надоле, у покрету ношен нешто више али не изнад леђне линије. Оперативне корекције нису дозвољене.

Предње ноге

Гледано са свих страна су праве а гледано од напред апсолутно су паралелне. Плећка и надлкатицасу исте дужине и јаком мускулатурном су причвршћене за труп. Угао који заклапају плећка у надлактице износи 90°, а уобичајено 110°. Лактови не смеју бити исутрени или увучени ни при стајању ни у покрету. Подлактице су праве и паралелне, суве и мишићаве. Предње дошапље имају дужину око ⅓ подлактице и заклапају са њом угао до око 21°. Исувише косо достављено предње дошапље као и стрмо предње дошапље утичу на примену и издржљивост.

Задње ноге

Положене су благо уназад, при чему се глеано од позади паралелне. Бутна кост и потколеница су отприлике исте дужине и граде угао од око 120°, а бутине су снажне и мишићаве. Скочни зглобови су снажни и чврсти, а задње дошапље стоји вертикално испод скочног зглоба.

Кожа

Слободно належе, али притом не ствара наборе. Беле пигментациjе.

Длака

Коректна је оштра длака са развијеном поддлаком. Покровна длака треба да буде што гушћа, права и добро полегла уз тело. На глави укључујући и унутршњост ушију, предњој страни ногу шапама, као и прситма длака је кратка. На врату је нешто дужа и гушћа. На задњим странама предњих и задњих ногу, све до дошапља или скочног зглоба длака се продужава, а са задње стране бутине ствара гаћице.

МанеУреди

Свако одступање од наведених тачака у стандарду, мора се сматрати грешком, чија оцена мора бити у правлином односу са степеном одступања.

Дисквалификационе мане

Лоше нарави, уједљиви и нервозни пси. Пси са утврђеном тешком ХД грешком (дисплазија кука). Монорхид, крипторхид, као и пси са изразито неједнаким или закржљаним тестисима. Пси са помереним ушима и грешкама репа. Пси са телесним деформацијама. Пси са грешкама вилице при недостатку 1ХР3 и неки даљи зуб, 1ХС (очњак), 1ЏР4 или ХМ1, односно М2, или укупно три зуба више. Пси са грешкама вилице, подгризање од два млиметра или више, предгриз, укупно неправилан однос секутића. Пси изнад или испод висине гребена више од 1 cm, од прописаног. Албинизам (депигментација). Бела боја длаке. Дуга оштра длака, дуга, мека недовољно чврста прилежућа покровна длака, чупаве ноге и реп са заставицом надоле. Дуга мека длака без подлаке, већоном подељена на средини леђа, заставице на ушима ногама и репу.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „German Shepherd — The Ultimate Service Dog”. German Culture. Приступљено 15. 7. 2008. 
  2. ^ „History of the Breed”. German Shepherds.com. Архивирано из оригинала на датум 1. 6. 2008. 
  3. ^ Coren, стр. 134
  4. ^ „AKC Dog Registration Statistics”. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2015. Приступљено 6. 10. 2013. 
  5. ^ „USA German Shepherd Dog Standard”. United Schutzhund Clubs of America. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2008. Приступљено 20. 7. 2008. 
  6. ^ „FCI Standard No 166”. Australian National Kennel Council. 23. 3. 1991. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2014. Приступљено 24. 2. 2013. 
  7. ^ Breed Standard For The White German Shepherd Dog, White German Shepherd Dog Club Of America, Inc., 09. 1997, Архивирано из оригинала на датум 1. 5. 2013, Приступљено 6. 10. 2013 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди