Нерватура листа

Нерватура листа се формира из стабла, кроз лисну дршку, улази у лист кроз један или више проводних судова и они се у листу гранају у читаву мрежу мањих проводних судова или лисних нерава.[1]

Код биљака се разликује неколико типова нерватуре. Најчешћи типови нерватуре су:

  1. Проста
  2. Дихотома
  3. Мрежаста
  4. Паралелна
  5. Лучна.

ВрстеУреди

Проста нерватураУреди

Узане и мале лиске четинарских врста најчешће имају само један уздужни нерв, па се тако нерватура означава као проста нерватура листа.

Дихотома нерватураУреди

Дихотома нерватура лисне плоче међу данашњим биљкама је ретка.

Мрежаста нерватураУреди

Много је гранатија нерватура код листова са мрежастом нерватуром. Мрежасту нерватуру чини скуп нерава различитог нивоа гранања и може бити пераста или прстаста. Када од основе лисне плоче полази према врху листа један главни нерв са којег се лево и десно под одређеним углом одваја већи број бочних нерава који се са своје стране бочно гранају, таква нерватура назива се пераста.

Паралелна нерватураУреди

Код трава нерви су паралелни па чине паралелну нерватуру листа. Паралелна нерватура је грађена од централног главног нерва, који је јаче развијен, и од већег броја слабије развијених бочних нерава паралелних главном нерву.

Лучна нерватураУреди

Код боквице и ђурђевка на пример, осим главног нерва сви други нерви се пружају лучно и таква нерватура листа се назива лучна. Лучна нерватура има прав, јаче развијен средњи нерв и лучно повијене бочне нерве који прате обод лисне плоче. Између главних нерава постоје многобројне бочне везе - анастомозе.[1]

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Софија Пекић, Драгана Ранчић, "Морфологија и анатомија биљака", Нови Пазар (2014)