Никола I од Сент Омера

Никола I од Сент Омера је био француски витез који је након пада Цариграда у Четвртом крсташком рату постао племић новоформираног Атинског војводства.

Биографија

Никола је био млађи син Вилијама IV од Сент Омера, кастелана Сент Омера у северној Француској. Мајка му је била Ида од Авенсеса. Идин брат Џејмс учествовао је у Четвртом крсташком рату (1203–1204), заједно са Бонифацијем Монфератским. Потом учествује и у распарчавању Византије. Добио је поседе на Еубеји, али је умро августа 1205. године. Никола је напустио Француску око 1208. године, након што је са братом Џејмсом дошао у Грчку. Примио је феуд у Еримокастру, западно од Тебе. Године 1210. био је један од потписника конкордата између папске столице и Другог сабора у Равеници. Никола се оженио Маргаретом Угарском, ћерком угарског краља Беле III и удовицом Исака II Анђела и Бонифација Монфератског (који умире 1207. године). Непознато је место склапања брака, као и тачна година. Са Маргаретом је Никола имао двојицу синова - Белу и Вилијама.

Извори

Giry, Arthur (1875). „Les châtelains de Saint-Omer (1042–1386) (deuxième article)”. Bibliothèque de l'école des chartes (на језику: French). 36: 91—117. doi:10.3406/bec.1875.446625.
Longnon, Jean (1949). L'empire latin de Constantinople et la principauté de Morée (на језику: French). Paris: Payot.
Perra, Foteini (2011). Οικογένεια Σεντ Ομέρ. Encyclopedia of the Hellenic World, Boeotia (на језику: Greek). Foundation of the Hellenic World.