Отворите главни мени

Обична црвенрепка или црвенорепка (лат. Phoenicurus phoenicurus) мала је птица селица која спада у породицу дроздова, у групу птица певачица.

Црвенрепка
Common redstart, male, 4096 pixels.jpg
Мужјак
Цвркут снимљен у Финској

Цвркут снимљен у Енглеској
Научна класификација edit
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Muscicapidae
Род: Phoenicurus
Врста:
P. phoenicurus
Биномијално име
Phoenicurus phoenicurus

ОписУреди

По величини, црвенрепка је упоредива са врапцем. Расте до око 16 центиметара, крила су јој дужине око 8 центиметара. Мужјак и женка се разликују по боји. Мужјак има сива леђа, трбух црвенкаст по чему је и добио име. Украшен је белим перјем на глави, док је врат црне боје. Мужјак обично стоји на некој уздигнутијој грани, усправан и са опуштеним крилима и пева.

Његова песма је слична звуку фруле, а прекида се гласним ћурликањем и траје током целог дана. Песма црвенрепке најављује пролеће и почиње већ почетком марта када се досели, а такође најављује и јесен. У зимским скровиштима је мирна и тиха, али и тада користи сваки сунчев зрак да би почела са песмом. Женка је мања, светлија, сиво-смеђих тонова и црвеног репа.[2]

Распрострањеност и стаништеУреди

 
размножавање (наранџасто) и зимовање (плаво)

Распрострањена је у већем делу Европе и Азије. Зимује у подсахарској Африци. Црвенрепка се настањује на готово свим листопадним и мешовитим шумама. Честа је у шумарцима, већим вртовима и градским парковима. Гнезди се у дупљама дрвећа, међу стенама или у зиду кућа, зграда, као и у објектима које је човек израдио, а гнезда прави обично на висинама од једног до шест метара изнад земље. Гнезда су обично направљена од траве, корена, маховине и другог растиња. За црвенрепку се може рећи да није права селица, него је више скиталица, сели се по целој Европи у различитим годишњим добима. У касну јесен и с почетком зиме најчешће напушта хладније крајеве. Зиму проводи у Африци између Сахаре и Екватора, а у Европу се враћа у марту и априлу. Прво стиже мужјак, а неколико дана касније долази и женка и насељава се на већ познатом месту. Ипак, припадници ове врсте птица често могу проводити зиму и у хладнијим крајевима, обично у покушају да нађу храну. Понекад су то оне птице које су остале на истом подручју, а некад птице које се селе из хладнијих крајева или виших предела.

Природни непријатељи су јој птице предатори који се хране ситнијим птицама као што су сове и соколови.

ИсхранаУреди

Црвенрепка уобичајено током лета лови и једе глисте, комарце, гусенице, мраве, разне бубе, муве, паукове као и штеточине биљака што доприноси одржавању здравља вегетације шума и паркова. На крају лета се храни бобицама и семенкама биљака.

РазмножавањеУреди

Парење црвенрепке одиграва се у мају. Мужјак на разне начине прилази и привлачи женку. Чучи са подигнутим крилима или подиже реп како би показао своје перје. На крају женка спуштањем близу могућих рупа за гнездо показује мужјаку место за гнездо. Женка носи од 5 до 7 зеленкасто-плавих јаја, а птићи се излежу 12—14 дана касније.[3] Петнаестак дана након што се излегу, пилићи добијају перје након чега су спремни да напусте гнездо. Позната је као сналажљива птица, али због прераног напуштања гнезда је чест плен грабљивица.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ BirdLife International (2012). Phoenicurus phoenicurus. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. ^ Растко Александров (2008). Птице Божја створења. Штампарија Српске патријаршије. стр. 212. 
  3. ^ Радишић, Димитрије. „-Phoenicurus phoenicurus (Linnaeus, 1758)}-”. Портал за картирање биолошке разноврсности Србије - BioRas. Приступљено 24. 9. 2016. 

Спољашње везеУреди