Обреновачки спортски клуб „Богољуб”

Обреновачки спортски клуб „Богољуб” Обреновац, фудбалски клуб из Обреновца, основан 1910. године под именом Обреновачки спортски клуб "Обреновац", од 1919. године "Богољуб"; угашен 1944. године.

Богољуб
Пуно имеОбреновачки спортски клуб "Богољуб" Обреновац
Основан1910.
СтадионНа Вашаришту

Историја

уреди

Обреновачки спортски клуб Обреновац (ОСК Обреновац) основала је 1910. године група младића међу којима су били ђак Богољуб Михаиловић Бога, студент Михајло Јовановић Пикља, наставник фискултуре Ђорђе Илић и други[1] Део играча који су чинили ОСК Обреновац, била је оснивач првог обреновачког фудбалског клуба под називом Обреновачки лоптачки клуб Обреновац, основаног 1905. годнине, што је био трећи фудбалски клуб у Краљевини Србији[2], после клубова Соко из Београда (касније ФК БАСК) и Шумадија из Крагујевца. Своје утакмице ОСК "Богољуб" играо је на игралишту на Вашаришту, а од 1926. године на игралишту у старом Пољопривредном парку у Обреновцу. Једну од првих утакмица ОСК "Богољуб" одиграо је у Обреновцу са београдсим клубом Соко и победио са 2:1. После те утакмице, један број обреновачких играча је прешло у екипу београдског клуба.[3]

После Првог светског рата ОСК "Обреновац", мења име у Обреновачки спортски клуб "Богољуб" Обреновац, у част једног од оснивача клуба Богољуба Михаиловића Боге, који је од задобијених рана у боју преминуо у Грчкој и сахрањен на гробљу Зејтинлик. Настојећи да популаришу фудбалску игру, играчи Богољуба организовали су од 1919. забаве у обреновачким кафанама под називом "Плаво вече" или "Берба грожђа", а имали су и своје зидне новине. Иако су после Првог светског рата у новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, оснивани лептачки савези, подсавези и такмичења ОСК "Богољуб", све до краја двадесетих година XX века, игра само пријатељске утакмице са клубовима из Београда, Шапца, Ваљева, Лазаревца и Младеновца.[4]

Од 1930. године ОСК "Богољуб" наступа у Првенству Колубарске жупе 1930. године. [5] и више пута је био првак на овом првенству.[6] Лист Глас Ваљева пише да је Првенство Колубарске жупе имало пет клубова: БСК, Будућност и Трговачки помоћник из Ваљева, те Богољуб и ОСК из Обреновца.[7] Године 1940. Богољуб је свечано прославио тридесет година постојања.[8] Током Другог светског рата Богољуб је постојао и играо утакмице[9]. Међу најзначајније играче овог клуба спада Спасоје Николић Пацика. Угашен је 1944. године.

Богољуб Михаиловић Бога

уреди

Богољуб Михаиловић Бога рођен је 1895. године у Обреновцу као најмлађе дете обреновачког проте Светозара Михаиловића. Основну школу је завршио у Обреновцу, а матурирао 1914. године у Другој београдској гимназији. Као ђак наредник Треће чете, Трећег батаљона, Деветог пешадијског пука, рањен је у Боју на Груништу новембра 1916. године, а преминуо је 16.12.1916. у Грчкој, и сахрањен на гробљу Зејтинлик. Био је велики заљубљеник у "лоптачки" спорт, играо је фудбал, основао ОСК "Обреновац", који је после Првог светског рата, њему у част, променио име у Богољуб.

Референце

уреди
  1. ^ Век обреновачког спорта : грађа за историјат Обреновца : хронологија. део 1, 1892-1980. Обреновац. 2012. стр. 20—22. ISBN 978-86-905669-2-1. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 6. 2. 2020. 
  2. ^ „Први југословенски спортски алманах”. Jugoslovenski sportski almanah. 1930. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 6. 2. 2020. 
  3. ^ Тодоровић, Србислав (1996). Фудбал у Србији : 1896-1918. Београд: СОФК Звездара. Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено 6. 2. 2020. 
  4. ^ „ОСК Богољуб, Обреновац: Војвода Катић, Младеновац”. Правда (број 207.). 31. 7. 1924. 
  5. ^ Васић, Брана (13. 11. 1930). „Првенство Колубарске жупе”. Време. 
  6. ^ „Дугогодишњи првак Колубарске жупе С.К. Богољуб”. Време: 8. 16. 9. 1931. 
  7. ^ „Оснивање Колубарске жупе”. Глас Ваљева (број 36). 4. 9. 1932. 
  8. ^ „С.к. "Богољуб" свечано је прославио тридесетогодиишњицу свога оснивања”. Политика: страна 18,. 20. 6. 1940. 
  9. ^ „Утакмица у Обреновцу: Трговачки-Богољуб 2:0”. Ново време. 17. 8. 1942. 

Спољашње везе

уреди