Одвајање цркве од државе

Одвајање цркве од државе је филозофски и правни појам за политичко раздвајање верских организација и националне државе. У пракси, овај појам се односи на стварање секуларне (световне) државе и укидање дотадашње државне религије.[1]

Данашње државе са службеним религијама

У сваком друштву, степен политичке одвојености између цркве и државе зависи од закона и преовлађујућих правних схватања која одређују пожељан однос између организоване религије и државе. Принцип "на дохват руке" (енгл. arm's length principle) предлаже однос у коме се црква и држава односе као организације потпуно независне једна од друге. Принцип секуларности (франц. laïcité) строго се примењује у Француској, док правно и фактички секуларне државе, као Данска и Велика Британија, још увек имају неки облик уставно признате званичне државне религије.[2]

Идеја одвајања цркве од државе јавила се паралелно са идејама слободе вере и секуларизације црквених поседа у Европи у периоду пре и током Француске револуције (1789-96), када су европске државе преузеле неке од друштвених улога цркве и бригу о добробити грађана (енгл. welfare state), што је довело до развоја световне културе и јавних установа.[3] У пракси, одвојеност цркве од државе у свету варира од потпуне раздвојености, гарантоване уставом као у Индији и Сингапуру, до државне религије, као на Малдивима.

РеференцеУреди

  1. ^ The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States (1992), Kermit D. Hall, Ed. pp. 717–26
  2. ^ „Norway separates church and state”. Приступљено 22. 3. 2015. 
  3. ^ Separationism, Princeton University WordNet Архивирано 2016-05-08 на сајту Wayback Machine reads: "separationism: advocacy of a policy of strict separation of church and state."