Оденвалд је једна од планина средњег планинског масива у Хесену, Баварској и Баден-Виртембергу.

Оденвалд
Katzenbuckel 1.jpg
Каценбукел
Географске карактеристике
Координате49°39′00″ СГШ; 9°00′00″ ИГД / 49.6500° СГШ; 9.0000° ИГД / 49.6500; 9.0000 Координате: 49°39′00″ СГШ; 9°00′00″ ИГД / 49.6500° СГШ; 9.0000° ИГД / 49.6500; 9.0000
Географија
Оденвалд на мапи Немачке
Оденвалд
Оденвалд
Државе Немачка
Каменолом Бројберг у Хајнштату

Географска позицијаУреди

Оденвалд лежи између Горњерајнске долине на сјеверу, Бергштрасе на западу, ријеке Мајне на истоку и Крајгау на југу. Дио Оденвалда јужно од долине ријеке Некар се назива и мали Оденвалд.

Сјевер и запад Оденвалда припадају Хесену, док се јужни и источни дијелови протежу у дубину Доње Франконије и Бадена.

ГеологијаУреди

Оденвалд као дио средњег планинскогмасива припада Варијшким планинама које су се у доба палеозоика, прије око 300 милиона година, протезале великим дијеловима европе. Тај велики планински масив је настао сударом континенталних плата Европе и Африке. Након око 100 милиона година, се тај планински масив поново снижава, када се ствара тзв. Германско залеђе. У том подручју, у којем се стварају велике наслаге шареног пјесковитог седимента, касније и шкољкасто-кречњачке наслаге пра-мора које је у то доба настало. Тај слој је закључно прекривен наслагама седимената бронзаног доба када се формира тзв. јужноњемачко седиментно подручје.

Прије неких 180 милиона година се на подручју данашњег Оденвалда ниво тла поново уздиже, стварају се брда и планине, чиме се дјелимично откривају сви седиментни слојеви који су у цијелом Оденвалду и данас видљиви.

Прије 50-60 милиона година то подручје постаје вулкански активно. Типични примјери врхова насталих у то вријеме су брда Оцберг и Каценбукел. Тада су уздуж геолошких потреса настале и ријеке Гешпренц и Вешниц.

Отприлике у исто вријеме средњоевропска континетална плата постаје активна и тада настају нове геолошке промјене: настају Горњерајнска долина и планински масив Оденвалд.

ИсторијаУреди

  • Око 400. п. н. е.: Келти насељавају цијелу јужну Њемачку. Скоро цијели Оденвалд је прекривен прашумом и ненастањен. Германи потискују Келте у правцу запада, преко Рајне у правци Француске.
  • Око 70. године: Римљани заузимају југоисточни Оденвалд.
  • Око 130. године: Под римским краљем Адријаном (117-138) оснива се лимес Некар-Оденвалд. Дијелови Оденвалда су саставни дио римске провинције Горње Германије.
  • Око 155. године: Лимес се помијера око 30 km на исток.
  • 260. године: Распад римског царства. Алемани продиру и у Оденвалд и насељавају се између Мајне и Некара. После долазе и Франци.
  • 5. вијек: Франци, под Клодвига I. дијеле земљу на гауе (територијално-географска и административна подјела).
  • 7. вијек/8. вијек: Продор хришћанства (Пирминијус, Бонифацијус). Захваљујући погодном земљишту, развија се пољопривреда и оснивају се многа насеља. Каменити дијелови Оденвалда остају још ненасељени.
  • 9. вијек: Граница насеља продире и на камените дијелове Оденвалда.


ИмеУреди

Поријекло имена „Оденвалд“ је још увијек неразјашњено. Постоји више теорија:

  • По „Одиновој шуми“ (Odin's-Wald). Проблем те теорије је да је Один на јужноњемачким просторима дуго времена или искључиво називан вотан.
  • По римској административној јединици „Цивитас Аудериензум“ (Civitas Auderiensium), у којој се налазио Оденвалд. Име те административне јединице би могло потицати од племена „Аудеријенаса“ (Auderienser).
  • и остале теорије

БрдаУреди

 
Мелибокус
  • Каценбукел (626 m)
  • Нојнкирхеров вис (605 m)
  • Хардберг (593 m)
  • Штифелов вис (589 m)
  • Тром (577 m)
  • Керберг (576 m)
  • Кенигштул (567,8 m) (Хајделберг)
  • Кинцерт (553 m)
  • Бијели камен (550 m)
  • Висока осматрачница (548 m)
  • Глава Шпесарта (547 m)
  • Соколово брдо (546 m)
  • итд.

РијекеУреди

Најдуже ријеке Оденвалда су:

 
Гершпренц у Дибургу
  • Вешниц (60 km)
  • Мимлинг (50 km)
  • Гершпренц (47 km)
  • Елц (34 km)

ЈезераУреди

 
Ојтерово језеро
  • Марбах
  • Ојтерзе

Природне љепотеУреди

 
Тврђава Бројберг

Спољашње везеУреди