Односи Југославије и Танзаније

Односи Југославије и Танзаније су били историјски спољнополитички односи између Танзаније и СФР Југославије. Током Хладног рата обе земље су активно учествовале у раду Покрета несврстаних. Председник Југославије Јосип Броз Тито посетио је Танзанију 1970. године, док је председник Танзаније Џулијус Њерере посетио Југославију у три наврата 1961, 1969. и 1975. године.[1] Посета Југославији 1961. била је прва званична међународна посета Њеререа и одржана је чак и пре него што је касније те године проглашена формална независност.[2]

Односи Југославија-Танзанија

Танзанија

Југославија
Председник Јосип Броз Тито на крају посете Танзанији 1970.
Посета Дар ес Саламу 1970.
Оскар Камбона са председником Титом у Београду 1964.

Први контакти између две стране потичу из периода пре стицања независности Тангањике када је Влада Југославије давала политичку, моралну и материјалну подршку ослободилачком покрету.[3] Крсто Попивода, члан Савезног извршног већа, присуствовао је свечаном проглашењу независности Тангањике 9. децембра 1961. године.[3] Иако је Југославија изражавала резерве и критичке коментаре о рату између Уганде и Танзаније, ипак је пружала војну помоћ Танзанији која истовремено није била додељена Уганди.[2] Југославија је такође одбила поређење танзанијске интервенције у Уганди са Камбоџанско-вијетнамским ратом.[2]

Две земље су прошириле своју економску сарадњу као развојну алтернативу зависности од бивших колонијалних сила или хладноратовских суперсила. Југославија је покренула производњу соје у Танзанији, донирала 5.000 тона кукуруза, финансирала 660.000 америчких долара за истраживање минерала, давала савете о производњи текстила у Туази, креирала пројекте електрификације и донирала 3 милиона долара за Омладински камп на Занзибару док је 1,6 милиона америчких долара одређена за лабораторију квалитета хране.[2]

Распад Југославије и Југословенски ратови довели су до прекида билатералних односа јер су се југословенске државе наследнице суочиле са изазовима реконструкције и дипломатске еманципације. Судија Виљем Х. Секуле из Танзаније служио је у Међународном кривичном суду за бившу Југославију између 2013. и 2015. године.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ R. Radonić, Nemanja (2020). Слика Африке у Југославији (1945-1991) (PDF) (Doctoral Thesis). University of Belgrade. Приступљено 1. 11. 2020. 
  2. ^ а б в г Tvrtko Jakovina (2011). Treća strana Hladnog rata. Fraktura. ISBN 978-953-266-203-0. 
  3. ^ а б „Relations Between Yugoslavia and Tanzania”. Central and Eastern European Online Library. 1971. Приступљено 26. 12. 2020.