Википедија

Од Хасел

Од Хасел (17. мај 1897 – 11. мај 1981) је био норвешки хемичар у области физичке хемије и добитник Нобелове награде 1969. године.[1]

Од Хасел
Лични подаци
Датум рођења(1897-05-17)17. мај 1897.
Место рођењаКристијанија,  Норвешка
Датум смрти11. мај 1981.(1981-05-11) (83 год.)
Место смртиОсло, Норвешка
Научни рад
Пољефизичка хемија
ИнституцијаУниверзитет у Ослу, Универзитет у Берлину
НаградеНобелова награда за хемију 1969.

Биографија уреди

Хасел је рођен у Кристијанији (сада Осло), Норвешка. Његови родитељи су били Ернст Хасел (1848–1905), гинеколог, и Матилда Клавенес (1860–1955). Године 1915. уписао је Универзитет у Ослу где је студирао математику, физику и хемију, а дипломирао 1920. године. Виктор Голдшмит је био Хаселов тутор када је започео студије у Ослу, док је Хајнрих Јакоб Голдшмит, Викторов отац, био Хаселов саветник за тезу. Отац и син су били важне личности у Хаселовом животу и његови пријатељи.[2][3] Након што је узео годину дана паузе од студија одлази у Минхен у Немачку да ради у лабораторији професора Казимира Фајанса.[4]

Његов рад тамо довео је до откривања индикатора апсорпције. Након пресељења у Берлин, радио је на Институту Кајзер Вилхелм, где је почео да се бави истраживањем рендгенске кристалографије.[5] Он је унапредио своја истраживања са Рокфелеровом стипендијом, добијеном уз помоћ Фрица Хабера. Године 1924. докторирао је на Хумболтовом универзитету у Берлину, пре него што је прешао на своју алма матер, Универзитет у Ослу, где је радио од 1925. до 1964. године. Професор је постао 1934.[6]

Његов рад је прекинут у октобру 1943. године када су њега и друго универзитетско особље ухапсили чланови Nasjonal Samling (десничарска политичка партија) и предали окупационим властима. Био је у неколико логора, док није пуштен у новембру 1944.[7]

Рад уреди

 
Хајнрих Јакоб Голдшмит је био Хаселов саветник за тезу и отац Виктора Голдшмита Credit: Narve Skarpmoen, 1916

Хасел се првобитно фокусирао на неорганску хемију, али почев од 1930. године, његов рад се концентрисао на проблеме повезане са молекуларном структуром, посебно структуром циклохексана и његових деривата. Упознао је норвешку научну заједницу са концептима електричних диполних момената и дифракције електрона. Рад по коме је најпознатији је утврђивање тродимензионалности молекуларне геометрије. Фокусирао је своје истраживање на молекуле угљеника у облику прстена, за које је сумњао да испуњавају три димензије уместо две, што је уобичајено веровање тог времена. Користећи број веза између атома угљеника и водоника, Хасел је показао немогућност постојања молекула само у једној равни. Ово откриће је довело до тога да му је додељена Нобелова награда за хемију за 1969.

Почасти уреди

Хасел је добио Нобелову награду за хемију 1969. године, коју је поделио са енглеским хемичарем Дереком Бартоном.

Добио је Гулдберг - Ваге медаљу (Guldberg-Waage Medal) Норвешког хемијског друштва и Гунерус медаљу Краљевског норвешког друштва за науку и књижевност, обе 1964.[8]

Хасел је имао почасне дипломе Универзитета у Копенхагену (1950) и Универзитета у Стокхолму (1960). Годишње предавање названо у његову част одржава се на Универзитету у Ослу.[9]

Био је почасни члан Норвешког хемијског друштва, Хемијског друштва у Лондону, Норвешке академије наука и књижевности, Краљевске данске академије наука и књижевности и Краљевске шведске академије наука.[10]

Проглашен је витезом Ордена Светог Олава 1960. године.[11]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Tor Dahl. „Odd Hassel”. Norsk biografisk leksikon. Приступљено 1. 2. 2018. 
  2. ^ Pedersen, Bjørn (2019-09-24), „Odd Hassel”, Store Norske Leksikon (на језику: норвешки), Приступљено 2019-10-23 
  3. ^ Kramish, Arnold (1986). The Griffin: The Greatest Untold Espionage Story of World War II.. Kramish, Arnold (1986). The Griffin. Boston: Houghton Mifflin Company. ISBN 0-395-36318-7. .
  4. ^ Candid Science III: More Conversations with Famous Chemists, Istvan Hargittai, Magdolna Hargittai, Imperial College Press, 2003.
  5. ^ Odd Hassel biography bookrags.com
  6. ^ Odd Hassel - The Nobel Prize in Chemistry 1969, nobelprize.org
  7. ^ Ottosen, Kristian, ур. (2004). Nordmenn i fangenskap 1940–1945 (на језику: норвешки) (2nd изд.). Oslo: Universitetsforlaget. стр. 289. ISBN 978-82-15-00288-0. 
  8. ^ „Professor Odd Hassel, 11. mars 1964”. Guldberg og Waage-medaljen. Приступљено 1. 2. 2018. 
  9. ^ Bjørn Pedersen. „Odd Hassel”. Store norske leksikon. Приступљено 1. 2. 2018. 
  10. ^ Ralph E. Oesper (јануар 1952). „Odd Hassel”. Journal of Chemical Education. 29 (1): 25. Bibcode:1952JChEd..29...25O. doi:10.1021/ed029p25. 
  11. ^ Tor Dahl. „Odd Hassel”. Norsk biografisk leksikon. Приступљено 1. 2. 2018. 

Додатна литература уреди

  • Oakes, E (2002). A to Z of Chemists. Facts on File Science library: Notable scientists. New York: VB Hermitage. ISBN 978-0-8160-4579-2. 
  • Laylin, James K. (30. 10. 1993). Nobel Laureates in Chemistry, 1901-1992. Chemical Heritage Foundation. ISBN 9780841226906. 

Спољашње везе уреди

  • Од Хасел на сајту Nobelprize.org   including his Nobel Lecture June 9, 1970 Structural Aspects of Interatomic Charge-Transfer Bonding
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Од_Хасел&oldid=27542730”