Олимпија (ваздухопловна једрилица)

Олимпија оригинални немачки назив (нем. DFS-Olympia-Meise) је једноседа ваздухопловна такмичарска једрилица уско повезана за спортска такмичења. Наиме ова једрилица је пројектована са циљем да буде стандардна једрилица за Олимпијске игре, како би се сви пилоти такмичари борили под истим условима.

Олимпија (ваздухопловна једрилица)

ваздухопловна једрилица Олимпија
ваздухопловна једрилица Олимпија

Општи подаци
Намена такмичарска једрилица
Посада 1
Порекло  Трећи рајх
Произвођач DFS
Пробни лет 1938.
Уведен у употребу 1940.
Повучен из употребе још лети
Статус активан
Први оператер Немачка
Димензије
Маса
Погон
Физичке особине
Перформансе
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Пројектовање и развојУреди

 
Једрилица Олимпија цртеж у три пројекције
 
Једрилица Олимпија
 
Једрилице Ваја и Олимпија
 
Једрилица Олимпија музејски експонат
 
Рестаурација једрилица Олимпија
 
Једрилица Олимпија у лету (2011.)

Након завршене Олимпијаде 1936. године планирано је да за наредну олимпијаду 1940. године Ваздухопловно једриличарство буде олимпијски спорт. Да би се то остварило било је неопходно стандардизовати једрилице како би сви пилоти једриличари имали исте услове такмичења. Међународна ваздухопловна организација FAI (Federation Aeronautique Internationale) је прописала да једрилица Стандард класе мора имати размах крила од 15m, тежину 160kg, носивост од 95kg и максималну брзину 200km/h. Једрилица може имати аеродинамичке кочнице али не смеју имати закрилца и увлачећи стајни трап.

На основу ових захтева немачки ДФС (DFS-Deutsches Forschungsinstitut fur Segelflug) je 1937./1938. године радио на једном оваквом пројекту на чијем се челу налазио већ афирмисани пројектант инж. Ханс Јакобс. Олимпијски одбор за селекцију, који је заседао у Риму фебруара месеца 1939. године, од понуђених две немачке, једне пољске и две италијанске једрилице изабрао немачку Олимпију. Након тога ДФС је планове ове једрилице послао свим учесницима олимпијских игара како би могле да направе једрилице и припреме се за такмичење. Од свих земаља на основу ове документације једрилицу су направиле: Шведска, Мађарска, Швајцарска и Југославија. Остале земље су или већ биле у рату или у припремама за њега. До Олимпијских игара 1940. године у Токију није дошло јер је рат већ почео. То је уједно омело производњу и даљи развој једрилице Олимпија који је настављен тек након Другог светског рата.

Технички описУреди

Олимпија је била једрилица дрвене конструкције. Труп јој је био елипсастог облика обложен оплатом од шпера. На кљуну је била смештена пилотска кабина са поклопцем од плексигласа из једног дела. Једрилица је била опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење, а то су: варијометар, компас, висинометар, часовник, брзиномер и показивач нагиба[1]. Једрилица је била опремљена са два резервоара укупне запремине од 40 литара воде којим је пилот могао да балансира укупну тежину летелице. Као стајни трап овој једрилици је служио метални или дрвени клизач причвршћен амортизерима од тврде гуме. На каснијим моделима је уграђиван фиксан гумени точак или у продужетку иза клизача или без клизача. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.

Крила су била трапезастог облика са заобљеним крајевима а постављена на горњој ивици трупа тако да је летилица била класификована као висококрилни моноплан. Носећа конструкција крила је била дрвена са две рамењаче, са предње стране обложена дрвеном лепенком а задње ивице крила и управљачке површине пресвучене су импрегнираним платном. Аеропрофил крила, корен и средина је био Gö 549/676 а виткост 15. Крила су била опремљена аеродинамичким кочницама и са обе стране крила.

Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило.

Варијанте једрилицаУреди

  • DFS Olympia Meise - Оригинални поројект за Олимпијаду, производио се у Немачкој, Шведској, Холандији, Швајцарској, Мађарској, Аустрији, Бразилу и Југославији пре Другог светског рата
  • Chilton Olympia 2 - Прототип направљен у Енглеској 1946. год. кад је Chilton Aircraft Ltd откупио документацију Олимпије.
  • EoN Olympia - Производња кад је Elliotts откупио документацију од Chilton Aircraft Ltd[2]
  • EoN Type 5 Olympia 1 - Олимпија са побољшаним клизачем
  • EoN Type 5 Olympia 2 - Олимпија са фиксним точком као стајним трапом.
  • EoN Type 5 Olympia 3 - Олимпија са модификованим стајним трапом.
  • EoN Type 5 Olympia 4 - Олимпија са новим крилом аеропрофил NACA 643618 у корену и NACA 643421 при врху.
  • Nord 2000 - Послератна производња у Француској.
  • Zlin Z-25 Šohaj - Послератна производња у Чехословачкој.
  • Cinke - Послератна производња у Мађарској.

КарактеристикеУреди

Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Олимпија а према изворима[3][4]

Финеса 1 : 25,5 при брзини 69 km/h
Перформансе
  • максимална брзина 220 km/h
  • минимална брзина 50 km/h
  • макс. брзина аеро вуче 100 km/h
  • макс. брзина на витлу 80 km/h
  • минимално пропадање 0,7 m/s при брзини 59 km/h
Димензије
  • размах крила 15m
  • дужина 7,27m
  • висина m
  • ширина 0,58m
  • површина крила 15m²
  • виткост 15
  • аеропрофил крила Go 549 / Go 676
  • макс. оптеречење крила; 17,00kg/m²
Маса
  • сопствена 160 kg
  • носивост 95 kg
  • полетна 255 kg
  • водени баланс; 40 lit

Оперативно коришћењеУреди

 
Једрилица Олимпија произведена у Злину ЧСР
 
Једрилица Олимпија у АК Нови Сад 1940 год.

Једрилица Олимпија је била веома лагана и ефикасна, лако се њоме управљало и летело. Релативно једноставан дизајн, дрвена конструкција и једноставна и јефтина технологија израде омогућавала је производњу ових једрилица и у аероклубовима. Од када се појавила, она је једноставно постала стандард у пројектовању и градњи ваздухопловних једрилица. Када се овоме дода лако, једноставно и јефтино одржавање, није чудно што се ова једрилица масовно користила у периоду после другог светског рата. Једрилица се производила у Немачкој, Француској, Великој Британија, Холандији, Шведској, Швајцарској, Аустрији, Мађарској, Бразилу, Чехословачкој, Аустралији и Југославији а коришћена је у знатно већем броју земаља. Тачан број произведених примерака никада није тачно утврђен, само у Немачкој је произведено близу 1.000 комада ових једрилица. Ове једрилице су учествовале на бројним једриличарским такмичењима широм света а кад су их превазишле модерније једрилице направљене од лакших а чвршћих материјала оне служе за тренажу једриличара.

Прва једрилица овог типа у Краљевини Југославији је регистрована септембра месеца 1940. године са бројем YU-KCU власништво Боре Ивковића из Београда[5]. Претпоставља се да је ова једрилица направљена као самоградња у Академском Аероклубу из Београда. Летела је до 1947. године када је уништена у удесу. После рата направљене су још три једрилице овог типа и имале су регистрационе бројеве YU-4104, YU-4105, YU-4106.

Известан, и не тако мали број ових једрилица, и дан данас лети небом широм Европе.

Сачувани примерциУреди

Једрилица Олимпија (D.F.S./70 Олимпија) регистарски број YU-4106, Серијски № 33 чува се у депоу Музеја ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду. У већини европских музеја ваздухопловства налазе се сачувани примерци ове једрилице. Једна једрилица Олимпија се налази у Постојини потпуно је рестаурирана и налази је у летном стању[2].

Земље у којим се производила ова једрилицаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Nachbau Gerätebrett DFS Olympia Meise
  2. 2,0 2,1 Олимпија и Олимпијада
  3. ^ Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  4. ^ DFS Olympia Meise Sailplane
  5. ^ Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 

ЛитератураУреди

  • Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (на језику: (језик: енглески)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 978-07110-11526. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (на језику: (језик: енглески)). Београд: Aerokomunikacije. 
  • Krunić, Čedomir (2013). Civilno vazduhoplovstvo Kraljevine Jugoslavije -druga knjiga (на језику: (језик: српски)). Београд: Č.Krunić. ISBN 978-86-901623-4-5. 

Спољашње везеУреди