Омашке су невољне, случајне и несвесне погрешне радње у говору, читању, памћењу и сл. Омашкама је заједничко то да су наизглед безначајне, немотивисане и неразумљиве. У њима се испољавају скривене противречне и непомирљиве тежње од којих је једна свесна, а друга несвесна и реметилачка. Пре Фројда омашке су биле игнорисане као бесмислене и неважне али је оснивач психоанализе открио да свака омашка може имати дубоко значење за разумевање подсвесних жеља, конфликата, комплекса и уопште тумачење понашања појединца, а нарочито оних поступака који су другима, па и самом појединцу нејасни и неразумљиви.

Међутим, новија истраживања су установила да Фројдова теорија адекватно објашњава само мали број омашки, док за велику већину њих нема адекватно објашњење. Због тога се Фројдова теорија сада сматра застарелом.

Литература уреди