Опсада Фамагусте

Опсада Фамагусте (1571) била је одлучујућа победа Османског царства над Млетачком републиком у Кипарском рату (1570-1573). Турци су освојили град после једанаестомесечне опсаде, у августу 1571.[1][2]

Опсада Фамагусте
Део кипарског рата (1570-1573)
San Luca-Karmeliter 1.jpg
Млетачки бедеми Фамагусте.
Време:17. септембар 1570-4. август 1571.
Место:Амохостос, Кипар
Исход: османска победа
Сукобљене стране
 Османско царство  Млетачка република
Команданти и вође
Лала Мустафа-паша Марко Антонио Брагадино  
Јачина
50.000[1] 7-8.000[1]
Жртве и губици
знатни[1] читав гарнизон продат у робље[1]

ПозадинаУреди

Детаљније: Кипарски рат

Почетком 1570, кад је изгорео велики арсенал у Венецији, Порта је искористила прилику и поставила захтев Млетачкој републици да преда острво Кипар. Кад је она то одбила, Турци су упутили флоту под командом сераскера Лале Мустафа-паше, која је 1. августа 1570. искрцала на острво око 50.000 људи. Рат се водио на Кипру, у водама Егејског архипелага, на Црногорском приморју, у Боки которској и Далмацији.[1]

Најважније борбе на Кипру одиграле су се око Никозије и Фамагусте (Амохостос), док су се други градови предали готово без отпора. Опсада Никозије трајала је месец дана. Град је освојен 9. септембра 1570, када је непријатељ извршио општи покољ бранилаца и грађана.[1]

ОпсадаУреди

Фамагуста је град и лука на источној обали Кипра, основана у хеленистичком периоду (274. пре н.е). Као значајна база крсташа град је доживео велики успон у 14. веку. Од 1371. до 1481. држали су га Ђеновљани, а од 1481. до 1571. Млечани, који су га јако утврдили.[2]

У време Кипарског рата, Фамагуста је била главни град Кипра и једна од најбогатијих лука на Леванту. Град је био опасан масивним средњовековним зидинама дугим 3 км, испред којих су били 25 м широки и 14 м дубоки шанчеви.[2]

Генерални провидур Марко Антонио Брагадино оправио је запуштене бедеме Фамагусте, довукао артиљерију и дочекао турску војску са гарнизоном од 7-8.000 људи. Опсада је трајала пуних 11 месеци, све до 4. августа 1571, кад је Фамагуста, после херојске одбране, капитулирала под условом да се да слобода свим браниоцима и слободан одлазак свима који то буду хтели. Турци су ипак извршили покољ око 300 разоружаних бранилаца[а], а остале су одвели као робље.[1]

ПоследицеУреди

Док је опсада Фамагусте још трајала, заузимањем папе Пија V склопљена је 20.маја 1571. Света лига између Млетака, Шпаније, Ђенове и Малте. Удружена савезничка флота је 7. октобра 1971. уништила турску флоту код Лепанта, али прекасно да помогне Фамагусти, која је пала 2 месеца раније.[1] Град је остао под влашћу Османлија до 1878, кад га је окупирала Велика Британија.[2]

НапоменеУреди

  1. ^ Укључујући и заповедника Брагадина, који је био жив одран.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Гажевић, Никола (1973). Војна енциклопедија (књига 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 540—541. 
  2. ^ а б в г Гажевић, Никола (1970). Војна енциклопедија (књига 1). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 136.