Опсада Черњигова (1239)
Опсада Черњигова 1239. била је део монголског освајања Русије.
| Опсада Черњигова (1239) | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део монголског освајања Русије | |||||||
 Монголи заузимају Кијев. | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
| Монголско царство | Черњиговска кнежевина | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
| Монгке-кан | кнез Мстислав Черњиговски | ||||||
| Јачина | |||||||
| Неколико тумена(10.000) номадске коњице | неколико стотина коњаника и више стотина наоружаних грађана | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
| незнатни | тешки | ||||||
.jpg)
УводУреди
.jpg)
Први поход Монгола на Русију, у зиму 1237-38., покорио је Рајазањску и Владимир-Суздаљску кнежевину, али није успео да досегне Новгород. Након брзог освајања северне Русије, Бату-кан се повукао на југ, како би учврстио своју власт над Куманима у степама између Црног и Каспијског мора. Већи део номада признао је монголску власт, док се део Кумана под каном Котеном иселио у Угарску[1]. За то време, преживели руски кнезови су се гложили: власт у Владимиру преузео је велики кнез Јарослав Кијевски (млађи брат погинулог Јурија II и отац Александра Невског, кнеза Новгорода), кога је из Кијева избацио кнез Михаило Галички[2].
ОпсадаУреди
Други поход Монгола, на јужну Русију, отпочео је у јесен 1239. Прва на удару била је кнежевина Черњигов[1]. Монголске војсковође Берке (Бату-канов брат) и Монгке брзо су заузеле Курск, Перејаслав, Путивљ и више мањих градова. Под зидинама Черњигова, Монголи су потукли војску кнеза Мстислава Черњиговског[3] и 18. октобра заузели град.
ПоследицеУреди
После пораза Мстислав Черњиговски се покорио Монголима, док је Монгке послао захтеве за предају кнезу Михаилу Кијевском. Након што су Кијевљани одбили преговоре, Монголи су се повукли у половецке степе[3].
РеференцеУреди
- ^ а б „Историја Русије (П. Миљуков) 3 — Викизворник, слободна библиотека”. sr.wikisource.org (на језику: српски). Приступљено 01. 04. 2018.
- ^ Perrie, Lieven & Suny 2006, стр. 122–123.
- ^ а б „Русские летописи. Галицко Волынская летопись Ипатьевский список 13 век”. www.bibliotekar.ru. Приступљено 01. 04. 2018.
ЛитератураУреди
- Perrie, Maureen; Lieven, D. C. B.; Suny, Ronald Grigor (2006). The Cambridge history of Russia. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-81227-6. OCLC 77011698.