Википедија

Општa болницa Алексинац

Општa болницa Алексинац је здравствена установа у систему здравства Србије на подручју Нишавског управног округа која здравствену делатност обавља на секундарном нивоу здравствене заштите, који обухвата специјалистичко-консултативну и болничку здравствену делатност.[2]

Општa болницa Алексинац
Лого болнице Алексинац
Локација
Координате: 43° 32′ 18″ N 21° 42′ 17″ E / 43.53833° С; 21.70472° И / 43.53833; 21.70472
МестоАлексинац
Држава Србија
Историја
Основана1893.
Организација
Здравствени системРФЗО
Финансирањедржавна болница
Врста болницеопшта болница
Афилацијске установеМедицински факултет Универзитета у Нишу
Здравствене услуге
Хитна помоћДа
ХелидромНе
Број кревета135.[1]
Веб-сајт
obaleksinac.rs/index.php

Положај уреди

Опште болнице се налази у улици Момчила Поповића 144, у Алексинцу, граду и седишту истоимене општине, којој гравитира око 80.000 становника општина Алексинац, Сокобања и Ражањ, у Нишавском управном округу. Сам град Алексинац је према попису из 2011. године имао 16.685 корисника здравствене заштите.

Болница, која се за терцијални ниво здравствене заштите ослања на Клиничког центра у Нишу, удаљена је јужно од њега око 30 километара ауто-путем Ниш - Београд.

Историја уреди

Алексинац је ослобођен од турског ропства 1833. године када се налазио у саставу Ражањске нахије. Хатишерифом из 1833. године тадашњем Београдском пашалуку припојено је шест нахија, па се тако Алексинац нашао у Србији за време владавине Књаза Милоша Обреновића. Сам Књаз Милош је веома заслужан за будући развој Алексинца. Иако је био неписмен, Књаз Милош је био изузетан државник са погледом у будућност и говорио је: „Ја сам науман, ако бог да да у Србији направим две капије – једну у Београду према Ћесарској (Аустрији), а другу у Алексинцу према Турској.” И заиста на позив Књаза Милоша, у Алексинац је стигао аустријски архитекта Франц Јанке и 1839. године направио урбанистички план за град, први урбанистички план у овом делу Србије.

Овакав статус Алексинца као граничног града довео је до његовог општег напретка јер су у њему биле смештене разне државне установе. Најзначајнија од њих био је такозвани Карантин у коме су путници из Турске, Грчке, Македоније и Старе Србије, који су се кретали према Европи, били обавезни да у њему проведу 40 дана, а све у циљу откривања заразних болести које су у то време харале у Турској. Тако је Алексинац био предстража за улазак у Европу.[2]

Здраствени карантин се сматра зачетником здравствене заштите у Алексиначком крају а као година његовог оснивања узма се 1836. године.[3]

 
Алексинац у време оснивање болнице у 19. веку
 
Током НАТО бомбардовања Алексинца 1999. године оштећена је и зграда Дома здравља

Прва болница у Алексинцу основана је 1876. године и сматра се зачетником организоване болничке заштите у овом граду. Док су објекти за Опште одељење са породилиштем, Грудно и Заразно одељење били саграђени скоро две деценије касније, 1893. године, па се ова година сматра и годином оснивања Опште болнице у Алексинцу.

Болница је 1880 године имала 30 кревета, и три лекара (од укупно 105 колико их је било у Кнежевини Србији), а дужност окружног лекара III класе у Алексиначком округу обављао је др Ђорђе Димитријевић. Те године у болници је против богиња вакцинисано 2.388 деце.[4]

Болница у 20. веку

Специјалистичке службе и одељења хирургије, гинекологије и интернистичких специјалистичких болести у алаксиначкој болници основане су 1960. године.

У склопу реорганизације здравственог система у Србији 1960-тиг година 20. века, 1964. године у Алексинцу је формиран Медицински центар од до тада самосталних установа, Дома здравља, Болнице и Апотеке.

Нова зграда болнице изграђена је и усељена 1976. године, а из састав Медицинског центра 1988. године издваја се Апотека.

Здравствени центар као јединствена здравствена установа која обједињује примарну и секундарну здравствену заштиту, у Алексинцу је основан 1992. године. Три године касније усељена је нова зграда намењена болничкој апотеци и вакцинацијама, као и проширене или реновиране просторије у другим зградама где су оформљене нове службе. Отворен је и амфитеатар за стручне састанке.

Током НАТО бомбардовања Алексинца 1999. године оштећена зграда Дома здравља.

Болница у 21. веку

Током 2000. године, почело се отклањањем последице НАТО бомбардовања, које је завршено 2002. године. Зграда је реновирана, ојачана и проширена.

У складу са новим законским прописима у здравству Србије, почетком 2014. године Здравствени центар Алексинац је подељен на две самосталне установе:

  • Општу болницу Алексинац,
  • Дом здравља Алексинац.

Делатност уреди

Општа болница Алексинац пружа здравствену заштиту лицима свих узраста оболелих од разних врста болести, и обављање стационарне и специјалистичко-консултативну делатност у службе, у оквиру којих[5][6]

  • Прати здравствено стање становништва и здравствену заштиту у областима за које је основана и преузима и предлаже мере за њихо унапређење;
  • Прати и спроводи методе и поступке превенције, дијагностике, лечења и рехабилитације засноване на доказима, а нарочито утврђене стручно-методолошким протоколима;
  • Обезбеђује услове за стручно усавршаванје својих запослених и за унапређење организације и услова рада;
  • Спроводи мере ради спречавања нежељених компликација и последица при пружању здравствене заштите, као и мере опште сигурности за време боравка грађана у здравственој установи и обезбеђује сталну контролу спровођења ових мера;
  • Организује и спроводи мере у случају елементарних и других већих непогода а у оквиру својих делатности врши послове одбране землље који се односе на планирање, организовње, припремање и оспособљавање за рад у случају ратног и ванредног стања и одговорна је за вршење услуга из делатности за коју је регистрована,на нивоу утврђеном плановима одбране и одлукама надлежних органа;
  • Организује и спроводи стручно усавршавање здравствених радника, здравствених сарадника и осталих запослених ради унапређења квалитета стручног рада и унутрашнњу проверу тих мера ;
  • Организује и спроводи мере сталног унапређења квалитета стручног рада и спроводи његову унутрашњу проверу;
  • Спроводи мере ради спречавања нежељених компликација и последица при пружању здравствене заштите, као и мере опште безбедности за време боравка грађана у Општој болници и обезбеђује сталну контролу ових мера.

Организација рада уреди

Општа болница у Алексинцу обавља здравствену делатност на секундарном нивоу која обухвата:

  • пријем и збрињавање ургентних стања,
  • специјалистичко консултативне прегледе,
  • дијагностичку обраду,
  • лечење и рехабилитацију

Организациона структура уреди

Општа болница Алексинац, која обавља стационарну и специјалистичко – консултативну делатност и друге делатности преко организоване службе за обављање специјалистичко – консултативне и стационарне здравствене делатности и друге делатности организована је на следећи начин:

Управни органи
  • Директор
  • Управни одбор
  • Надзорни одбор
Стручни органи Опште болнице
  • Стручни савет
  • Стручни колегијум
  • Етички одбор
  • Комисија за унапређење квалитета рада
Одељења и службе
  • интерне медицине;
  • хирургије;
  • пнеумофтизиологије;
  • неурологије;
  • дерматовенерологије;
  • психијатрије;
  • ортопедије са трауматологијом;
  • урологије;
  • oфтамологије;
  • оториноларингологије;
  • педијатрије;
  • радиолошке дијагностике
  • фармацеутске здравствене делатности (болничка апотека);
  • снабдевање крвљу и крвним продуктима;
  • лабораторијске дијагностике.
  • микробиолошке дијагностике;
  • гинекологије и акушерства (са неонатологијом)
  • анестезиологије са реаниматологијом;
  • физикалне медицине са рехабилитацијом;

Општа болница у Алексинцу обавља санитетски превоз у друге здравствене установе на вишем (терцијерном) нивоу здравствене делатности.

Кадровска структура уреди

У алексиначкој болници, ради 262 запослена радника од чега 55 лекара различитих специјалности и 139 медицинских сестара или техничара, 

Резултати рада уреди

Болница годишње обави:

  • преко 140.000 амбулантних прегледа,
  • око 470.000 дијагностичких или терапијских услуга,
  • око 620.000 лабораторијских анализа.

На стационарном лечењу у 135 лежајева и пет кревета (у простору дневне болнице на интерном одељењу), годишње се на педијатрији, хирургији са ортопедијом, гинекологији са породилиштем и интерном одељењу збрине око 7.000 пацијената, који током боравка у болници остваре 42.000 болесничких дана.[2]

Капацитет и коришћење опште болнице Алексинац у 2015. години.[7]
Број постеља Број исписаних болесника Број дана лечења Просечна дужина лечења
(дани)		 Просечна дневна заузетост постеља
(%)		 Обрт болничких постеља
137 5.729 29.628 5,2 59,3 41,8

Извори уреди

  1. ^ „Уредба о плану мреже здравствених установа Републике Србије”. paragraf.rs. Službeni Glasnik RS. Приступљено 1. 5. 2020. 
  2. ^ а б в Тодоровић, Тома. „Сто осамдесет година здравства у Алексинцу”. Politika Online. Приступљено 1. 5. 2020. 
  3. ^ Перуничић, Бранко (1978). Aлексинац и околина. Београд. стр. 7-8.
  4. ^ Гордана Лазаревић, Драгана Михаиловић, Здравље у Србији године 1880. - годишњи извештај о целокупном стању здравља народа и његове домаће стоке,Универзитетс ка библиотека „Светозар Марковић”, Београд, Усмено изложено на редовном састанку Секције за историју медицине Српског лекарског друштва 18.04. 2013. године
  5. ^ Статут Опште болнице Алекинац донет на Управном одбору Опште болнице Алексинац, на седници одржаној 15.10.2013. године
  6. ^ „Odluka o osnivanju Opšte bolnice Aleksinac: 72/2013-8”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 1. 5. 2020. 
  7. ^ Здравствено-статистички годишњак за 2015. годину, Институт за јавно здравље Србије, 2016. Приступљено: 30. 5. 2020

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Општa_болницa_Алексинац&oldid=26961102”