Оргон или Оргонска енергија (лат. organismus - жива бића) је термин који је први употребио чувени психоаналитичар Вилхелм Рајх да би означо хипотетичко поље универзалне животне енергије.

Рајхов акумулатор оргон енергије

Рајх је тврдио да је наводно пронађена „универзална животна енергије“ у својој студији (крај 1930) у којој говори да „Оргон“ енергија продире и испуњава читав универзум. Он је веровао да су неки облици болести последица немогућности људског тела да прими ову енергију, и покушао је да их третира. Вилхелм Рајх је веровао да „Оргон“ енергија утиче на емоције и сексуалност, али се не односи на снагу статичког електрицитета. Конципирао је и конструисао Оргон акумулатор за складиштење ове енергије.[1] Рајхов оргон акумулатор је био заправо кутија чији су зидови су били од наизменичних слојева метала и изолаторa и омогућавао је наводно његовим пацијентима да акумулирају оргон енергију. Ови радови нису били подржани од стране научне заједнице и критикована је као псеудонаука. Изазвао је раскол између Рајха и других психоаналитичке институција, и на крају је довела до његовог хапшења и затварања.

Примена уреди

Психотерапеути, и лекари понекад користе методе Вилхелма Рајха да изазову позитивне емоције, па чак и његов „Оргон акумулатор“ у оквиру психотерапије. Коришћење ових техника у терапеутске сврхе је данас ограничено на лекаре и терапеуте који су обучени у „Прорајховским“ институцијама као што су Амерички колеџ Оргономије. Упркос чињеници да је појам „оргон“ одбачен на Западу, доктрина виталне енергије (Прана, Чи и сл.), још од античких времена па до данас, и даље је популарана на Истоку. Конкретно, у оквиру ове доктрине налази се основа за терапијске третмане и технике акупунктутре и акупресуре. Насупрот источне медицине и Вилхелма Рајха, сви наредни истраживачи на Западу проучавали су манифестација „животне енергије“, углавном на неживим објектима (Гребеников, Веиник, ид), и њихови радови проглашавани су псеудонауком.

Истраживање и развој уреди

Даље студије својства и могућности повећања капацитета батерије оргон енергије базирале су се на увођење облика пирамиде јер се верује да такав облик најбоље „акумулира Оргон енергију“ и њено „зрачење“.[2] Верује се да ови акумулатори разарају ћелије тумора и доприносе исушивању (мумификација) тела у пирамидама, да помаже очување прехрамбених производа и има повољан утицај на људско тело.[3]

О. Хепфнер спровео је истраживање са стакленим пирамидама различитих боја, и потврдио да се „Оргон енергија“ најефикасније акумулира у батерији у облику пирамиде или лопте.[4]

Референце уреди

  1. ^ Orgone accumulators, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Enel Radiations des Formes et Cancer. — Paris, 1958. 98 p
  3. ^ Traitment a distance par radiations. — Paris, 1959. 116 p
  4. ^ Höpfner O. Einhandrdrute und Piramidenenergie. GmbH: Verlag «Die Silbershnur»,1989.

Спољашње везе уреди

=