Отворите главни мени

Осма седница Централног комитета Савеза комуниста Србије одржана је 23. и 24. септембра 1987. године. Седницом је председавао тадашњи председник Председништва ЦК СКС, Слободан Милошевић. На тој седници, огромном већином гласова, разрешен је чланства у ЦК СК Србије Драгиша Павловић, тадашњи председник београдске партијске организације.

Ова седница је представљала коначни разлаз Слободана Милошевића и Ивана Стамболића.[1] Осму седницу многи сматрају уводом у каснији ратни сукоб у СФР Југославији 1991. године, који ће поред великог броја жртава и разарања довести и до стварања нових независних држава.[1][2]

ПозадинаУреди

Услед нараслих међунационалних тензија између Албанаца и Срба, тадашњи председник Савеза комуниста Србије, Слободан Милошевић је у априлу 1987. године отпутовао на Косово и Метохију да посредује у спору. Уместо тога, он се ставио на страну Срба, тада је дао своју чувену изјаву „Нико не сме да вас бије!“ која је још више погоршала ситуацију. Након убиства војника ЈНА у Параћину, које је починио Албанац Азиз Кељменди, у српским медијима почела је кампања против Албанаца, и тврдило се да је ово злочин уперен против Југославије. Драгиша Павловић је, 11. септембра, рекао да се ситуација на Косову и Метохији не може поправити „олако обећаном брзином“, нити ванредним стањем. Једина прихватљива позиција с које се може решавати проблем Косова, јесте позиција СКЈ, а не нека популистичка или националистичка позиција.

Неуравнотежене речи само стварају хистерично расположење које чини ствари само лошијима, а не решава проблем. Простор за решење косовског проблема сада је тако сужен да и најмања грешка може бити трагична за Србе и Црногорце, за српски народ и целокупну стабилност у Југославији. ... Ситуација на Косову, која се не побољшава жељеном и обећаном брзином, ствара опасну атмосферу где свака реч изговорена против српског национализма је схваћена као национализам. Страствене речи могу донети само ватру.

17. септембра, на седници београдске партијске организације, Павловић је критиковао националистичке појаве и поставио питање: може ли се национализам испровоцирати у некоме коме не постоји?

Након ових говора, дневни лист „Политика Експрес“ напао је Павловића и поставио питање: на кога се односи Павловићева критика 'олако обећане брзине'? У образложењу је наведено да је то обећање дао сам ЦК СК Србије, па је закључено да Павловић напада Централни комитет.

Осмој седници присуствовао је и тадашњи председник Председништва Србије, Иван Стамболић, који је у децембру исте године разрешен своје дужности.

ЕпилогУреди

Убрзно након осме седнице уследила је и смена Ивана Стамболића а касније и функционера у Војводини, Косову и Црној Гори овај процес тада је назван Антибирократска револуција. Из данашње преспективе на осму седницу се гледа као догађај који је одредио правац у коме ће ићи Србија у следећих 13 година и запечатио судбину СФР Југославије и Срба на Косову.[тражи се извор]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Zbornik "Osma sednica CK SKS", Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Osma sednica - da li je moglo biti drugacije? Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 27, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везеУреди