ОШ „Топлички хероји” Житорађа

Основна школа Житорађа настала је 1873. године, у оно време једна од четири основне школе у Топлици. У дугом временском периоду школа је било снажно жариште просвете, културе и националних стремљења за село и околину. Од 1873. Године до данас многе генерације су прошле кроз ову школу. Они су сејали просвету и културу у овом крају. Много су у другој половини 20. века, настављајући даље школовање, стекли високо образовање и снагама ума крчили пут даљем напретку друштва.

Топлички хероји
Амблем ОШ "Топлички херији" Житорађа.png
Osnovna škola Toplički heroji, Žitorađa 04.jpg
ОШ „Топлички хероји” Житорађа
Типосновна школа
ЛокацијаСветосавска 25, Житорађа
Житорађа
Држава Србија

Од првих познатих учитеља и Димитрија Николића – поп Мичета, првог познатог пароха при Житорађској цркви, снабдевача школе књигама и Стевана Ђорђевића, првог познатог учитеља у Житорађи до данашњих просветних радника који раде у овој школи, прошле су многе генерације наставно – васпитних кадрова које су у напорном васпитачком позиву образовали, васпитавали и посвећивали сељаке. Школа је од свог постојања увек била основна школа. Од 1888. До 1891. Године школа је носила назив: „Краљевско – српска основна школа Житорађска“. После овога се звала „Основна школа општине Житорађске“. У 1939. Години била је позната под именом Народна основна школа „Топлица Милан“. И стално је била четвороразредна школа. Од школске 1949/50. године школа је прерасла у седморазредну, а од школске 1951/52. године у осморазредну, и од 1953. године се назива осмогодишња школа. У 1959. године назив Осмогодишња школа промењен је у назив „Основна школа“. Од 1962. године школа носи назив Основна школа „Топлички хероји“ Житорађа.

Најстарија школска зграда налазила се на крају села, до сеоског гробља и старе цркве Успенија Пресвете Богородице. Када је на нивоу 1898. годину до темеља изгорела, сељаци су још у току исте године подигли нову школску зграду поред нове цркве Светих апостола Петра и Павла. Због великог броја ђака ова школа је постала претесна. Изграђена је и нова школска зграда у центру села, у Баришту 1962. године, а када је и она постала мала до ње 1981. године саграђена најновија савремена школска зграда и створени услови за одвијање савремене наставе у образовању и васпитању. Ретке су школе у овом крају са тако давним настанком и дугим трајањем. 2008. године Основна школа Житорађа је прославила 135 година постојања и рада.

Житорађа се налази у питомом, плодном и житородном Добричу, у доњој Топлици, на десној обали реке Топлице, у јужној Србији. Удаљена је 11,5 km источно од Прокупља и 35 km југозападно од Ниша. Село има 3.543 становника и 1008 домаћинстава(2002). Име села је словенског порекла и једноставно значи жито рађа. Данашње село Житорађа вероватно је настало око 1837. године, у време велике епидемије куге у овом крају. Клима је умерено-континентална. Топлица је једина река у Житорађи. За Житорађане она је река која зивот значи. Земљиште је разноврсно и релативно плодно, погодно за пољопривредну обраду и богато биљним и животињским светом.

Становништво села Житорађа до краја 18. века је мало познато. Најстарије породице за које се зна, доселиле су се у Житорађу крајем 18. почетком 19. века и ту остале. После ослобађања од Турака 1877. године, па до краја 20. века у Житорађу се доселио велики број породица. Највећи број је досељен са југа и југоистока Србије: из врањског, лесковачког и власинског краја, па са севера и северозапада Србије, затим из Метохије, Македоније и Херцеговине, а велики број из околних добричких села. Одавно су они прави Житорађани.

Историја Житорађе и Житорађана веома је дуга и богата. На оснивању историјског периода, од VI до I века пре нове ере, подручје Топлице, Добрича и Житорађа насељавало је племе Дарданци. Њих су у I веку пре нове ере покорили Римљани и ово подручје укључили у привредни живот Царства.

Житорађа се од свог настанка стално ширила и развијала. Житорађа је због повољног географског положаја у овом делу Топлице-Добрича, постала политичко средиште још у турско доба и остала и у српском времену до данас. У Житорађи је седиште општине, организована је и месна заједница, а ту раде и неки државни органи у својим организационим јединицама. Ту делују и политичке странке и партије и удружења грађана. Житорађа је сада велико лепо село, али због тога све што има више није село, сада је мали град - варошица. Основна школа у Житорађи је почела са радом далеке 1873. године. То је било у доба последњег издисаја турске владавине. Житорађа је коначно ослобођена од Турака 8/21.децембра 1877. године у рату Србске војске за слободу.

ГалеријаУреди

ЛитератураУреди

  • Живојин Станисављевић „Основна школа Житорађа“ (2008)