Острва Хурија Мурија
Острва Хурија Мурија (арап. جزر خوريا موريا) су група од пет острва у Арабијском мору, 40 km удаљена од југоисточне обале Султаната Омана. Острва чине део покрајине Острва Шалим и Халанијат, а припадају губернији Зуфар.
| جزر خوريا موريا | |
|---|---|
 Мапа острва | |
 | |
| Географија | |
| Локација | Арабијско море |
| Координате | 17° 30′ С; 56° 00′ И / 17.5° С; 56° И |
| Површина | 73 km2 |
| Висина | 501 m |
| Највиши врх | Рас ел-Халанија |
| Администрација | |
| Највећи град | ел-Халанија |
ОМН | |
| Демографија | |
| Становништво | 100 |
| Густина ст. | 1,37 стан./km2 |
Историја уреди
У давној прошлости, острва су носила име Зенобији или Зенобијска острва (грч. Ζηνοβιου νησια; лат. Zenobii Insulae) или Доличе ( грч. Δολιχη). Острва се помињу код неколико раних писаца, укључујући Птолемеја (vi. 7. § 47), који их помиње као седам малих острва која леже у Хурија Мурија заливу (грч. Σαχαλιτης κολπος; лат. Sinus Sachalites), у близини улаза у „Персијски залив“ (највероватније мислећи на садашњи Аденски залив).[1]
Од 1854. године, хами (султан) Муската (касније Муската и Омана, а сада Омана) уступио је острва Британији и 1868. су она била прикључена Аденском насељу (ономе што је садашњи Јемен). Као британски посед до 1967. године, становници ових острва били су под управом британског гувернера у Адену до 1953. године, а затим британског Високог комесаријата до 1963. године, и на крају главног британског политичког аташеа у Персијском заливу (са седиштем у Бахреину). Дана 30. новембра 1967. године, Лорд Карадон, британски амбасадор у Уједињеним нацијама, најавио је да ће у складу са жељама локалног становништва, острва бити враћена под територију Муската и Омана, упркос критикама председника Кахтана Мухамеда ал-Шабија да би острва требало припојити Народној Републици Јужном Јемену.[2]
Острва уреди
| Острво | Арапски | Транскрипција | Површина (km²) | Координате |
|---|---|---|---|---|
| Ал-Хасикија | جزيرة الحاسكية | Ǧazīrat al-Ḥāsikiyya | 2 | 17° 28′ 28″ N 55° 36′ 05″ E / 17.47444° С; 55.60139° И |
| Ал-Сауда | الجزيرة السوداء | al-Ǧazīra al-sawdāʾ | 11 | 17° 29′ 28″ N 55° 51′ 18″ E / 17.49111° С; 55.85500° И |
| Ал-Халанија | جزيرة الحلانية | Ǧazīrat al-Ḥallāniyya | 56 | 17° 30′ 52″ N 56° 01′ 29″ E / 17.51444° С; 56.02472° И |
| Џарзаут | جرزعوت | Ǧazīrat Ǧarzaʿūt | 0.3 | 17° 37′ 01″ N 56° 08′ 24″ E / 17.61694° С; 56.14000° И |
| Ал-Киблија | الجزيرة القبلية | Ǧazīra al-qibliyya | 3 | 17° 30′ 00″ N 56° 20′ 15″ E / 17.50000° С; 56.33750° И |
| Острва Хурија Мурија | جزر خوريا موريا | Ǧuzur Ḥūriyā Mūriyā | 73 | 17° 30′ N 56° 00′ E / 17.500° С; 56.000° И |
Ал-Халанија уреди
Ал Халанија (الحلانية) је највеће и једино насељено острво из групе Хурија Мурија острва. Налази се у самом центру групе, осам километара источно од Ал-Сауде, најближег острва, и другог по величини. Површина острва износи 56 квадратних километара. Једино насељено место се налази на равном западном делу острва, са популацијом у распону од 100 до 150 становника. Острву се може прићи бродом или авионом. Писта се налази у близини села. Становници се углавном баве риболовом. На основу истраживања Фондације за угрожене језике, становници ових острва говоре Џибали језик, познат још и као Шехри, који спада у савремене јужноарабљанске језике.
Острво је углавном пусто и неплодно, осим неких врста биљака и мало траве на источној страни. На централном делу острва издижу се гранитни врхови. Највиши врх достиже висину од 495 метара.