Отомикоза је гљивицама разних родова (streptotrix, leptotrix, blastomyces, monilium) узрокована инфекција ува. Као најчешћи узрочник наводе се гљивице из рода аспергилијуса и кандиде. Клинички болест, је слична оној коју изазива екцем, а карактерише се знацима запаљењских промена на кожи спољашњег ува, праћено симптомима свраба, бола, погоршања слуха, исцедком из спољашњег ушног канала налик на гној. Терапија се заснива на темељном чишћењу ува и употреби антигљивичних лекова.

Отомикоза
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10B36.9 (ILDS B36.920)
Patient UK[https://patient.info/doctor/fungal-ear-infection-otomycosis fungal-ear-infection-otomycosis Отомикоза]

Епидемиологија уреди

Учесталост гљивичне инфекције ува није позната, али се зна да се чешће јављају у топлим климатским условима и код особа које уживају у воденим спортовима. У просеку једна од осма инфекција спољашњег ува изазвана је гљивицама и то у 90% гљивицом Aspergillus spp. а у осталим случајевим Candida spp.[1]

Морбидитет

Око 10% пацијената са отомикозом испољава знаке и симптомиме запаљења спољњег ува.

Учесталост болести је највећа у топлим климатским условима.[2] Према подацима из литературе пре свега у тропским и суптропским земаља. Према студијама из САД највећа учесталост болести је током летњих месеци.[3]

Дијагноза уреди

У појединим случајевима ако је запаљења спољашњег ува, врло јако и проширено на добар део ушне шкољке, праћено хронилним запаљењем у слушном ходнику, а нарочито ако се истичу црвенило коже, љуштење епитела и сивкасте наслаге на њему, треба посумњати на отомикозу и обавезно микробиолошко погледати нативни препарат, у коме се обично лако препознају специфичне гљивице.[4]

Терапија уреди

Лечење се спроводи локалном применом фунгицидних средстава у облику масти (мултифунгин, астерол и сл). Фугицидом се натапају тампони стерилне хидрофилне газе који се потом стављају у слушни ходник, тако да испуне читав лумен од бубне опне до спољашњега отвора. Газа се мења сваког другог дана уз отоскопску контролу.[5]

Пре почетка третмана слушни ходник од гљивичних наслага треба ослободити са неколико тупфера вате, који су натопљени парафинским уљем.

Прогноза уреди

Прогноза болести је повољна ако се рано почне са применом антифунгална терапије код имунолошки компетентних особа.[6] Међутим, ризик од понављања болести је високо ако нису уклоњени фактори који су довели до примарне инфекције и није успостављена нормална физиолошка средина у спољашњем ушном каналу. У таквим случајевим искорењивање болести је теже поготово у мастоидним шупљинама.

Стална изложеност прекомерној влаги и кашњења у пружању одговарајућих медицински или хируршки третман може значајно да продужи период опоравка.[7]

Извори уреди

  1. ^ Herasym K, Bonaparte JP, Kilty S; A comparison of Locacorten-Vioform and clotrimazole in otomycosis: A systematic review and one-way meta-analysis. Laryngoscope. 2016 Jun;126(6):1411-9. . doi:10.1002/lary.25761.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Epub 2015 Nov 24.
  2. ^ Satish H et al; A Clinical Study of Otomycosis, IOSR Journal of Dental and Medical Sciences, 2279-0861.Volume 5, Issue 2 (Mar.- Apr. 2013).
  3. ^ Piercefield EW, Collier SA, Hlavsa MC, Beach MJ.; Estimated burden of acute otitis externa - United States, 2003--2007. MMWR Morb Mortal Wkly Rep. 2011 May 20;60(19):605-9
  4. ^ Vennewald I, Klemm E; Otomycosis: Diagnosis and treatment. Clin Dermatol. 2010 Mar 4;28(2):202-11. . doi:10.1016/j.clindermatol.2009.12.003.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  5. ^ Otitis externa; NICE CKS, July 2015 (UK access only)
  6. ^ Afolabi AO, Kodiya AM, Bakari A, et al; Attitude of self ear cleaning in black Africans: any benefit? East Afr J Public Health. 2009 Apr;6(1):43-6.
  7. ^ Viswanatha B, Sumatha D, Vijayashree MS; Otomycosis in immunocompetent and immunocompromised patients: comparative study and literature review. Ear Nose Throat J. 2012 Mar;91(3):114-21.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).