Паратенонитис, перитендинитис  или паратендонитис је једна од тендинопатија која се јавља када тетива прекривенa паратеноном, а не синовијалном овојницом, трља преко коштане површине. Ова тендинопатија је болна због инервације околног ткива.[1]

Клинички се манифестује боловима при покрету, осетљивошћу на палпацију, акутним едемом и хиперемијом паратенона са инфилтрацијом инфламаторних ћелија,[2] После неколико сати или неколико дана, овојница тетиве је испуњена фибринозним ексудатом који доводи до крепитација Код хроничног паратенонитиса фибробласти се појављују заједно са периваскуларним лимфоцитним инфилтратом.[1] Перитендинозно ткиво постаје макроскопски задебљано и долази до нових адхезија везивног ткива. Код паратенонитиса, инфламаторне ћелије се налазе у ћелијским елементима паратенона и у васкуларном урастању.[3] Како хроничне болне тетиве имају урастање чулних и симпатичких нерава из паратенона — само денервација хроничних болних тетива доводи до ублажавања бола код већине пацијената.

Епидемиологија уреди

Паратенонитис је чест, али учесталост зависи од захваћене тетиве. Обично се налази код плесачица и спортиста као последица повреде или након прекомерне употребе зглобова.[4]

Фактори ризика уреди

  • Дуготрајно бављење плесом[5]
  • Дуготрајно бављење трчањем на дуге стазе[6]

Етиологија уреди

Поред својих уобичајених компоненти везивног ткива, тетиве су окружена лабавим ареоларним везивним ткивом које чини потпуну или делимични омотач око њих.[7] Омотач који је настао око одређених тетива се назива паратенон.[7] Паратенон се у суштини састоји од колагена са фибрилним влакнима типа 1 и типа 3, неким еластинским фибрилима и унутрашњом облогом од синовијалних ћелија.[6] Простор испод паратенона је богат мукополисахаридима који омогућавају паратенону да делује као еластична трака која омогућава слободу кретања тетива.[8] Паратенон може постати и овојница испуњена синовијалном течношћу, тено-синовијум, у тетивама које су подвргнути трењу.[5].

Паратенон има добро доток крви,[9] па се примећује да паратенонитис (упала паратенона) настаје када се тетива претерано трља преко коштане избочине, У таквим стањима се нпр. код акутног Ахиловог паратенонитиса, јавља инфламаторна реакција ћелија, едем, екстравазација протеина плазме, акумулација фибрина и ретка фибробластична пролиферација. После неколико сати до неколико дана, фибринозни ексудат испуњава овојницу тетиве узрокујући крепитације које се могу осетити клиничким прегледом.[10] Мононуклеарне ћелије се ретко инфилтрирају у паратенон.[10]

Паратенонитис се може развити као резултат прекомерне употребе или понављајуће микротрауме.[3]

Локација Паратенонитис погађа тетиве са паратеноном, а самим тим и без синовијалне овојнице, нпр. Ахилова тетива, глутеалне тетиве пателе, итд.[3] Најчешћа локализација паратенонитиса је Ахилова тетива.[1]

Клиничка слика уреди

Клинучку слику карактерише

  • локални бол и оток,
  • осетљивост при палпацији дуж анатомског тока тетиве.[11]
  • ограничење покрета хроничним стадијумима.[3]

Дијагноза уреди

Дијагноза се може поставити комбинацијом клиничког физичког прегледа и типичним налаза радиолошких снимања.

Ултразвук уреди

На ултразвуку, паратенонитис се може појавити као линеарна хипоехоична облога око тетиве са повезаном хиперемијом на колор доплеру код хроничне инфламације.[12]

МРИ уреди

У акутној фази, око тетиве се може видети линеарна структура интензивног интензитета течности. У хроничној фази могу се видети ожиљке меких ткива које се шире у перитендинозно масно ткиво.[3][12]

Карактеристике сигнала уреди
  • Т1: хипоинтензивна
  • Т2/ПД: хиперинтензиван
  • СТИР/ПДФС: хиперинтензиван
  • Т1 Ц+ (Гд): побољшање

Радиолошки извештај уреди

Опис следећих карактеристика треба да буде у радиолошком извештају:

  • инфламаторне промене паратенона
  • присуство или одсуство тендинопатије
  • присуство или одсуство кидања или руптуре тетива

Диференцијална дијагноза уреди

  • тендинопатија
  • кидање тетиве
  • руптура тетива

Компликације уреди

Хронични паратенонитис може даље напредовати у тендинопатију и кидање тетива.

Терапија и прогноза уреди

Третман је обично конзервативан са нестероидним антиинфламаторним лековима , модификацијом активности, физикалном терапијом.[11]

Ако конзервативно лечење не успе, може се извршити скидање паратенона.  

Извори уреди

  1. ^ а б в Doherty, Dan (2022-02-03). „What about paratenonitis?” (на језику: енглески). 
  2. ^ Feger, Joachim. „Paratenonitis | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2022-02-10. 
  3. ^ а б в г д Maffulli, Nicola; Wong, Jason; Almekinders, Louis C. (October 2003). "Types and epidemiology of tendinopathy". Clinics in Sports Medicine. Maffulli, N.; Wong, J.; Almekinders, L. C. (2003). „Types and epidemiology of tendinopathy”. Clinics in Sports Medicine. 22 (4): 675—692. ISSN 0278-5919. PMID 14560540. doi:10.1016/s0278-5919(03)00004-8. 
  4. ^ Palmer, William; Bancroft, Laura; Bonar, Fiona; Choi, Jung-Ah; Cotten, Anne; Griffith, James F.; Robinson, Philip; Pfirrmann, Christian W.A. (2020). „Glossary of terms for musculoskeletal radiology”. Skeletal Radiology. 49 (Suppl 1): 1—33. PMC 7311375 . PMID 32488336. doi:10.1007/s00256-020-03465-1. 
  5. ^ а б Curwin S (1996) Tendon injuries: Pathophysiology and treatment. In:Zachasewski JE, Magee DJ, Quillen WS (eds) Athletic injuries and rehabilitation. WB Saunders Co, Philadelphia pp. 27-53
  6. ^ а б Williams JG (1986) Achilles tendon lesions in sport. Sports Med 3:114-135
  7. ^ а б Norkin CC and Levangie PK. (1992) Joint stucture and function. A comprehensive analysis. Philadelphia Press.
  8. ^ Kvist M (1994) Achilles tendon injuries I athletes. Sports Med 18:173-201
  9. ^ Khan KM, Cook JL, Bonar F, Harcourt P, Astrom M (1999) Histopathology of common tendinopathies. Sports Med 27: 393-408
  10. ^ а б Khan KM, Cook JL, Bonar F, Harcourt P, Astrom M (1999) Histopathology of common tendinopathies. Sports Med 27: 393-408
  11. ^ а б Saini S, Reb C, Chapter M, Daniel J. Achilles Tendon Disorders. Journal of Osteopathic Medicine. Saini, Sundeep S.; Reb, Christopher W.; Chapter, Megan; Daniel, Joseph N. (2015). „Achilles Tendon Disorders”. Journal of Osteopathic Medicine. 115 (11): 670—6. PMID 26501760. S2CID 38760963. doi:10.7556/jaoa.2015.138. 
  12. ^ а б Syha R, Springer F, Ketelsen D et al. Achillodynia - Radiological Imaging of Acute and Chronic Overuse Injuries of the Achilles Tendon. Fortschr Röntgenstr. Syha, R.; Springer, F.; Ketelsen, D.; Ipach, I.; Kramer, U.; Horger, M.; Schick, F.; Grosse, U. (2013). „Achillodynia - Radiological Imaging of Acute and Chronic Overuse Injuries of the Achilles Tendon”. Röfo - Fortschritte Auf dem Gebiet der Röntgenstrahlen und der Bildgebenden Verfahren. 185 (11): 1041—55. PMID 23888478. S2CID 44244922. doi:10.1055/s-0033-1335170. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).