Паристрион
Паристрион или Парадунавон (грчки: Παριστριον (поред Истра); Παραδουναβον) је била византијска тема која је постојала у периоду од 10. до 12. века. Обухватала је просторе данашње Добруџе[1].
| Паристрион | |
|---|---|
| 10. век—крај 12. века | |
 Паристрион око 1045. године | |
| Регија | Добруџа |
| Земља |  Бугарска |
| Догађаји | |
| Владавина | |
| • Облик | тема |
| Историја | |
• Успостављено | 10. век |
• Укинуто | крај 12. века |
Историја
уредиВизантијски извори користе овај термин како би описали земље дуж Дунава у целини. Међутим, тему Паристрион су изгледа чиниле територије данашње Добруџе[2]. Не зна се тачно када је настала тема Паристрион. Румунски историчар Николај Банеску сматра да је формирана по завршетку Руско-византијског рата (970-971) тј. након Цимискијеве реокупације Балканског полуострва. Васил Златарски сматра да је настала средином 11. века, да је била под управом катепана и да је центар теме био у Силистрији у којој је потврђено постојање стратега седамдесетих година 10. века[3]. Након победе над Русима, цар Јован Цимискије (969-976) поставља Лава Саракенопула за команданта у североисточној Бугарској. Саракенопул и његови људи обнављају напуштена римска утврђења у Парастриону[4].
Током устанка комитопула Паристрион је под контролом устаника између 986. и 1001. године када је поново успостављена византијска контрола[3][5]. Тридесетих година 11. века Паристрион нападају Печенези. Становништво се повлачи у утврђена места, а Печенезима је дозвољено да се населе са статусом савезника. Почетком седамдесетих година Печенези су подигли побуну против византијских власти. Опасност је отклоњена битком код Левуниона из 1091. године када им је Алексије Комнин нанео велики пораз. Упркос повременим упадима Кумана, Паристрион је остао релативно миран у 12. веку[6]. Покрајина је напуштена крајем 12. века[1].
Референце
уреди- ^ а б Kazhdan 1991, стр. 1589
- ^ Stephenson 2000, стр. 55, 78.
- ^ а б Nesbitt & Oikonomides 1991, стр. 150–151
- ^ Stephenson 2000, стр. 56–58
- ^ Stephenson 2000, стр. 59, 63–64
- ^ cf. Stephenson (2000). стр. 80.–107.
Извори
уреди- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Kazhdan, Alexander Petrovich, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. New York, New York and Oxford, United Kingdom: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504652-6.
- Nesbitt, John W.; Oikonomides, Nicolas, ур. (1991). Catalogue of Byzantine Seals at Dumbarton Oaks and in the Fogg Museum of Art, Volume 1: Italy, North of the Balkans, North of the Black Sea. Washington, District of Columbia: Dumbarton Oaks Research Library and Collection. ISBN 978-0-88402-194-0.
- Stephenson, Paul (2000). Byzantium's Balkan Frontier: A Political Study of the Northern Balkans, 900–1204. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77017-0.