Петар Марковић (политичар)

Петар Марковић (Лесковице код Ваљева, 1877–?) био је српски адвокат и политичар, истакнути члан Демократске странке и министар у владама Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца између два светска рата.

Петар Марковић
Петар Марковић
Лични подаци
НадимакПера
Датум рођења(1877-00-00)1877.
Место рођењаЛесковице код Ваљева, Кнежевина Србија
ПрофесијаАдвокат
Политичка каријера
Политичка
странка
Самостална радикална странка
Демократска странка
Министар пошта и телеграфа
1924.
Министар грађевина
1928.
Министар шума и рудника
1928 — 1929.

Биографија уреди

Рођен је 1877. године у селу Лесковице у ваљевском округу. Гимназију је похађао у Ваљеву и Београду, да би потом уписао права на Великој школи. Истакао се као један од предводника студената у демонстрацијама 1903. године, због чега је био избачен са Велике школе. Помилован је исте године након чега је дипломирао права и био најпре адвокатски приправник, а потом адвокат у Ваљеву.[1][2]

Пре Првог светског рата био је члан Самосталних радикала, да би после рата постао један од првака новоформиране Демократске странке. У скупштину је први пут ушао 1920. приликом избора за Конституанту, као представник ваљевског округа. Први мандат у југословенској влади добио је 1924. у кабинету Љубомира Давидовића, када је постао министар пошта и телеграфа.[1] У влади Веље Вукићевића и кабинету Антона Корошеца током 1928. и почетком 1929. до проглашења Шестојануарске диктатуре, обављао је дужности ресорног министра грађевина, а потом шума и рудника.[3] [4] За првог потпредседника Народне скупштине изабран је 1927.[5]

Политички је остао активан и током тридесетих година све до почетка Другог светског рата. Припадао је кругу најближих следбеника Љубомира Давидовића, био је члан Главног одбора Демократске странке, а ангажовао се и у активностима Удружене опозиције под вођством Влатка Мачека.[6][7]

Био је одликован орденом Белог орла и златном медаљом за ревносну службу.[2]

Петар Марковић умро је за време окупације у Другом светском рату.[8]

Референце уреди

  1. ^ а б „Нови министри”. Политика: 2. 29. јул 1924. 
  2. ^ а б Ко је ко у Југославији. 1928. стр. 90. 
  3. ^ „Прва седница нове владе”. Време: 3. 28. јул 1928. 
  4. ^ „На старим и новим фотељама”. Правда: 4. 29. јул 1928. 
  5. ^ „Први дан редовног заседања”. Време: 5. 21. октобар 1927. 
  6. ^ „Демократски првак и члан Главног одбора г. П. Марковић о уређењу државе”. Правда: 5. 17. јул 1937. 
  7. ^ „Већ је извршен велики број кандидација на двема истакнутим земаљским листама, Ј.Р.З претседника владе г. др. Стојадиновића и опозиционој г. др. Мачека”. Правда: 4. 23. октобар 1938. 
  8. ^ Тошић, Десимир (2006). Демократска странка: 1920-1941. стр. 111.