Планкова константа

Планкова константа (означаве се са h) је физичка константа која се користи за описивање најмање могуће вредности енергије, једног кванта. Често се уместо Планкове константе користи и редукована Планкова константа (позната и као Диракова константа, означава се као , а чита "h-прецртано“, "h са цртом“, (по изгледу који личи на ћирилично слово ћ) "ће” или "ћ”

Спомен плоча посвећена Планку и проналаску Планкове константе на Хумболтовом универзитету у Берлину: „У овој кући предавао је Макс Планк, проналазач елементарног кванта дејства h, од 1889 до 1928. године."

Планкова константа и редукована Планкова константа се користе за описивање квантовања, појаве код субатомских честица (попут електрона и фотона) да се неке физичке величине јављају у одређеним износима уместо да се континуално мењају по свим могућим вредностима.

Планкова константа због честог фигурисања у квантномеханичким изразима има значајну улогу у физици, а добила је име по Максу Планку који ју је увео приликом израчунавања зрачења црног тела.

Планкова константа се може експериментално мерити. Данас усвојена вредност Планкове константе[1] износи:

Јединице, вредност и симболи уреди

Вредност Диракове константе:

 

Уникод резервише кодна место U+210E () за Планкову константу а U+210F () за Диракову константу.

Порекло Планкове константе уреди

 
 

Употреба уреди

 
 
 

Дакле,   може се да се сматра „квантом момента импулса".

 

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • NIST link to CODATA value
  • Barrow, John D. (2002). The Constants of Nature; From Alpha to Omega - The Numbers that Encode the Deepest Secrets of the Universe (на језику: енглески). Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42221-8. 

Спољашње везе уреди