Википедија

Племство

(преусмерено са Племићи)

Племство, властелинство или властела, било је привилеговани друштвени сталеж у току средњег вијека. Након појаве буржоазије и капитализма, племство знатно губи своју политичку, друштвену и новчану моћ, да би касније потпуно ишчезло. Данас, племство постоји као почасни сталеж у неким земљама свијета, нпр. у Уједињеном Краљевству. Уз племићки статус често су се додјељивале и племићке титуле, као нпр. барон, виконт, гроф, маркиз, војвода, кнез итд. Рангирање племићких титула: велики војвода (надвојвода код принчева династије Хабсбурга од 1453. до 1918), војвода, маркиз (у Француској, Шпанији, Италији и Русији), гроф (у Енглеској еквивалент ерл), виконт, барон и витез. У Византији: деспот, севастократор и кефалија (провинцијални гувернер).

Дом лордова Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске (стара комора, спаљена 1834) према цртежу Огастиса Пјуџина и Томаса Роуландсона за Акерманов Микрокозам Лондона (1808–1811).

Чланство у племству је историјски било признато од монарха или владе. Без обзира на то, стицање довољне моћи, богатства, војне моћи или краљевске наклоности повремено је омогућавало обичним људима да се успну у племство.[1]

ИсторијаУреди

 
Племство је нудило заштиту у замену за услугу
 
Француски аристократи, око 1774

Израз потиче од латинског nobilitas, апстрактне именице придева nobilis („племенит, али и секундарно познат, познат, запажен“).[2] У старом римском друштву, nobiles је настао као неформална ознака за политичку владајућу класу која је имала савезничке интересе, укључујући патрицијске и плебејске породице (gentes) са претком који је у својим дужностима дошао до конзулског рагна (погледајте novus homo, „нови човек”).

У савременој употреби, „племство“ се примењује на највишу друштвену класу у предмодерним друштвима.[3] У феудалном систему (у Европи и другде), племство је углавном било оно које је држало феуд, често земљу или дужност, под подаништвом, i.e. у замену за верност и разне, углавном војне, услуге сизерену, који би могао бити племић вишег ранга или монарх. То се брзо почело посматрати као наследна каста, понекад повезана са правом на ношење наследне титуле и, на пример у предреволуционарној Француској, уживањем фискалних и других привилегија.

Док је племићки статус раније додељивао значајне привилегије у већини јурисдикција, до 21. века постао је у великој мери почасно достојанство у већини друштава,[4] иако неке, преостале привилегије и даље могу бити легално очуване (нпр. у Холандији, Шпанији, Великој Британији) и неке азијске, пацифичке и афричке културе настављају да придају повећи значај формалном наследном чину или титули.

Остали појмовиУреди

 
Гроф Карл Роберт Манерхајм (1835–1914), фински аристократа, бизнисмен и отац барона К. Г. Е. Манерхајма, маршла Финске

„Аристократа” и „аристократија”, у савременој употреби, колоквијално и широко се односе на особе које наслеђују повишени друштвени статус, било због припадања (раније) званичном племству или надмоћној вишој класи.

Плава крв је енглески идиом забележен од 1811. године у Годишњем регистру[5] и 1834. године[6] за племенито рођење или порекло; познат је и као превод шпанске фразе sangre azul, која је описивала шпанску краљевску породицу и високо племство за које се тврдило да су визиготског порекла,[7] за разлику од Маврa.[8] Идиом потиче из античких и средњовековних друштава Европе и разликује горњу класу (чије су површинске вене изгледале плаве кроз непрепланулу кожу) од тадашње радничке класе. Потоњи су се углавном састојали од пољопривредних сељака који су већину свог времена проводили радећи на отвореном и тако имали препланулу кожу, кроз коју су површинске вене мање видљиве.

Роберт Лејси објашњава генезу концепта плаве крви:

Шпанци су дали свету идеју да крв аристократа није црвена већ плава. Шпанско племство почело је да се обликује око деветог века на класичан војнички начин, заузимајући земљу као ратници на коњима. Они су наставили тај процес више од пет стотина година, одузимајући делове полуострва од његових маварских окупатора, а један племић би демонстрирао свој педигре тако што би подигао руку којом држи мач, како би приказао филигран плавокрвних вена испод своје бледе коже - доказ да његово рођење није контаминирао тамнопути непријатељ.[9]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Move Over, Kate Middleton: These Commoners All Married Royals, Too”. Vogue (на језику: енглески). Приступљено 2018-10-24. 
  2. ^ Oliver, Revilo P. (1978). „Tacitean "Nobilitas"” (PDF). Illinois Classical Studies. University of Illinois Press. 3: 238—261. JSTOR 23062619. hdl:2142/11694. Приступљено 15. 9. 2018. 
  3. ^ Bengtsson, Erik; Missiaia, Anna; Olsson, Mats; Svensson, Patrick (12. 6. 2018). „The Wealth of the Richest: Inequality and the Nobility in Sweden, 1750–1900” (PDF). Taylor & Francis: 1—28. S2CID 149906044. doi:10.1080/03468755.2018.1480538  . Приступљено 15. 9. 2018 — преко Lund University Libraries. 
  4. ^ Lukowski, Jerzy (2003). Hall, Lesley; Lilley, Keith D.; MacMaster, Neil; Spellman, W. M.; Waite, Gary K.; Webb, Diana, ур. The European Nobility in the Eighteenth Century (PDF). Palgrave Macmillan. стр. 243. ISBN 0-333-74440-3. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 09. 2018. Приступљено 25. 09. 2021 — преко Zaccheus Onumba Dibiaezue Memorial Libraries. 
  5. ^ „The annual register. v.51 1809.”. HathiTrust (на језику: енглески). стр. 813. Приступљено 2020-09-15. »The nobility of Valencia..are, by themselves, divided into three classes, blue blood, red blood, and yellow blood. Blue blood is confined to families who have been made grandees.« 
  6. ^ „Helen, by Maria Edgeworth”. www.gutenberg.org. Приступљено 2020-09-15. »One in particular, from Spain, of high rank and birth, of the sangre azul, the blue blood, who have the privilege of the silken cord if they should come to be hanged.« 
  7. ^ The politics of aristocratic empires by John Kautsky
  8. ^ Malte-Brun, Conrad; Balbi, Adriano (1842). System of universal geography, founded on the works of Malte-Burn and Balbi; embracing a historical sketch of the progress of geographical discovery, the principles of mathematical and physical geography, and a complete description from the most recent sources, of the political and social condition of the world ... (на језику: енглески). Edinburgh; London: Adam and Charles Black; Longman, Brown, Green, & Longmans. стр. 537. OCLC 33328020. »The Spanish community is divided into two great castes, those of pure Gothic or blue blood, and those of mixed Gothic and Moorish descent, or black blood.« 
  9. ^ Robert Lacey, Aristocrats. Little, Brown and Company, 1983, p. 67

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Племство&oldid=24289403”