Плиске и трептељке

(преусмерено са Плиске)

Плиске (лат. Motacillidae), релативно су мала породица из реда птица певачица или врапчарки (лат. Passeriformes), широко распрострањених по свим зоогеографским областима, осим на острвима Тихог океана. У састав породице укључено је око 60 врста птица разврстаних у 5-6 родова.

Плиске
Бела плиска
(Motacilla alba)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Натпородица: Passeroidea
Породица: Motacillidae
родови

Опште особине

уреди

Опис

уреди

Све плиске представљају прилично једнообразну, добро дефинисану групу, чији припадници имају одређену сличност међу собом. То су мале птице чија је дужина од 12,7 до 22,2 cm. Заједничка особина им је витко и издужено тело, мала заобљена глава са кратком шијом, танак шиљаст кљун благо заобљен са горње стране и дуга шпицаста крила. Држање се мало разликује код разних прица. Плиске и шумске плиске су здепасте на земљи, а више усправне када седе на грани. У трептељки и златних трептељки држање је мање здепасто. Птице брзо трче по земљи, при томе карактеристично њишу репом горе-доле. Лет им је у валовит.

Распрострањеност

уреди

Плиске су распрострањене готово свуда, осим на Антарктику и на острвима Тихог океана. Неке врсте, као риђогрла трептељка (Anthus cervinus) и сибирска трептељка (Anthus hodgsoni), гнезде се далеко на северу у арктичкој тундри, док велика трептељка (Anthus antarcticus) обитава у субантарктику, на острву Јужна Џорџија. Риђогрла трептељка је редовна у Србији у време јесење сеобе (зимује у долини Нила).


Друге, као шарена плиска (Motacilla aguimp), на пример, обитава искључиво у централној Африци. Ареал појединих врста може обухватати огромна пространства - тако подручје које насељава жута плиска износи 10 милиона квадратних километара[1] - оно обухвата сву Евроазију и део африкчког континента. С друге стране, јапанска плиска обитава само у Јапану, а мадагаскарска плиска (Motacilla flaviventris) ендемска је врста острва Магадаскар.

Највише врста плиски настањује отворена пространства са ниским растињем. Изузетак је шумска плиска (Dendronanthus indicus) која се гнезди у храстовим и мешовитим листопадним шумама Далеког истока, југоисточних провинција Кине, Индијског полуострва и Сундских острва. Дугорепа плиска (Motacilla clara) насељава обале бурних шумских потока у Африци. Шумска пространства насељавају шумска (Anthus trivialis) и сибирска (Anthus gustavi) трептељка. Плиске се срећу како на нивоу мора, тако и на високим планинама - румена плиска (Anthus roseatus) обитава у алпском појасу Хималаја, на висини 3.050 - 5.300 м.[2]

Врсте које насељавају умерене географске ширине, по правилу нису станарице. Највише врста се гнезди у тропским пределима и води седелачки начин живота, али неке од њих мигрирају (као перуанска врста Anthus correndera) или лутају на кратким удаљеностима од своје области.


На територији Русије обитава око 30 врата плиски.[3][4][5] Најпознатије су бела и жута плиска.

Родови и врсте

уреди

- Род Трептељке (Anthus)

- Род Златне трептељке (Tmetothylacus)

- Род Плиске (Motacilla)

- Род Шумске плиске (Dendronanthus)

- Род Дугоканџице (Macronyx)

Подврсте

уреди

Референце

уреди
  1. ^ BirdLife International (2004). Motacilla flava. 2007 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2007. Retrieved on 9. 8. 2007. Database entry includes justification for why this species is of least concern
  2. ^ Sibley’s Sequence Charles Gald based Sibley, Burt L.Monroe. Order Passeriformes онлајн [1]
  3. ^ Дементьев Г. П. 1937. Полный определитель птиц СССР. М., Л.: 4: 1- 336.
  4. ^ Гладков Н. А. 1954. Семейство Трясогузковые Motacillidae // Птицы Советского Союза. М.: «Советская наука». 5: 594—691.
  5. ^ Степанян Л. С. 1990. Конспект орнитологической фауны СССР. М.: «Наука»: 1-728.

Литература

уреди
  • Marko Šćiban, Draženko Rajković, Dimitrije Radišić, Voislav Vasić, Uroš Pantović (2015): Ptice Srbije - kritički spisak vrsta Архивирано на сајту Wayback Machine (20. април 2018). Pokrajinski zavod za zaštitu prirode (PZZP) i Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS), Novi Sad.
  • Дементьев Г. П. 1937. Полный определитель птиц СССР. М., Л.: 4: 1- 336.
  • Гладков Н. А. 1954. Семейство Трясогузковые Motacillidae // Птицы Советского Союза. М.: «Советская наука». 5: 594—691.
  • Степанян Л. С. 1990. Конспект орнитологической фауны СССР. М.: «Наука»: 1-728.

Спољашње везе

уреди