Хаплоидан је број хромозома у полним ћелијама (гаметима).[1][2] Код врста које нису полиплоидне он представља једну гарнитуру хромозома и истовремено је упола мањи од диплоидног броја. Код полиплоидних врста је то број који је упола мањи у односу на број хромозома у телесним ћелијама исте врсте. Код човека број хромозома у телесним ћелијама је 46, а у полним дупло мање, 23. Другим речима нормалне ћелије садрже две гарнитуре хромозома.

Диплоидне ћелије имају две хомологне копије сваког хромозома.

Диплоидан број хромозома имају телесне ћелије. Дупло је већи од броја хромозома у полним ћелијама (хаплоидан). Код врста које нису полиплоидне он представља две гарнитуре хромозома: једна је пореклом од мајке, а друга од оца. У људским ћелијама он износи 46 хромозома или две гарнитуре по 23 хромозома.

У ћелијама које имају овај број хромозома долази до образовања парова хомологих хромозома. Сваки пар има један мајчин, а други хромозом из очеве гарнитура.

У хуманом кариотипу је 22 пара хомологих и један пар су полни хромозоми који су у:

  • женском полу хомологи (XX);
  • мушком полу хетерологи (XY).

Референце

уреди
  1. ^ Bruce Alberts; Alexander Johnson; Julian Lewis; Martin Raff; Keith Roberts; Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 
  2. ^ Clark, David P. (2009). Molecular Biology. Boston: Academic Press. ISBN 978-0-12-378589-3. 

Литература

уреди
  • Griffiths, Anthony J. F. (1999). An Introduction to genetic analysis. San Francisco: W.H. Freeman. 
  • Clark, David P. (2009). Molecular Biology. Boston: Academic Press.