Подвисоки је насеље у Високом и некадашње средњовјековно предграђе старог града Високог. Био је трговачки центар, и повремено и сједиште босанских краљева. Први пут се помиње 1363. године. Налази се поред ријеке Фојнице, у самом подножју брда Град на коме је некоћ стајао град Високи. Интензивирањем економског развоја, тамо се граде стални привредни, занатски и стамбени објекти. Подвисоки је био један од најранијих примјера средњовјековне урбане средине у ужем подручју Босне.[1] Подвисоки је имао трг (мерцатум) и царину (габела), један од најважнијих у Босни. Бројни остаци средњовјековних некропола потврђују густину насељености подручја.[2]

ТрговинаУреди

Због свог комерцијалног значаја, у Подвисоком се развила колонија дубровачких трговаца с којима су одржавали добре односе. Ту ће остати до тридесетих година 15. вијека. Од 1404. до 1428 . Подвисоки је честа дестинација за караване. Од 1428. забиљежен највећи караван транспорта у средњовјековној Босни који између Дубровника - Подвисоки броји 600 товара у каравану. Те године, 9. августа, Власи су се обавезали дубровачком властелину Томи Бунићу да ће караваном превозити 1500 карата соли натоварене на 600 коња у Подвисоки ( Соуисоцхи у Босни). Испорука је била намијењена Добрашину Весеоковићу, а половина целокупне испоруке соли договорена је као цена превоза.[3]

Крајем 14. века, трговци из Подвисока учествовали су у трговини робовима. Новембра 1389. Боговац Вукојевић (у извору: Воцхоеуицх Боссиненсис де Соуисоцхи) продао је једног од својих робова, старог око девет година, по имену Милко, по цијени од четири дуката.[4]

Царинарница смјештена у Високом изричито се спомиње као царинарница босанског краља. Тако је Високо у раном 15. вијеку постало политичко сједиште у коме су се вршили државни послови. Развој Високог био је значајан и повољан топографски положај. Било је ушће важних путева, од којих је један повезивао централну Босну са Панонском низијом кроз долину Босне, а други ушће Неретве са централним Подрињом.   

Подвисоки је постао важан трговински центар из кога се није само извозила роба, већ је повећан и увоз робе. Током првих тридесет година 15. вијека у Високо је увезено 58 товара тканина, 73 терета тканина и мрчарија, 635 терета соли. Тако је Високи такође био снажно потрошачко средиште.

Политички догађајиУреди

Дубровачки сабор 15. јула 1421. године напомиње да у Подвисоки треба чекати на одговор краља Твртка ИИ о издавању повеље која ће потврдити Дубровнику сва пријашња права, а све због свргавања Стефана Остоје, који је изгубио повјерење на станку у Милима.[5]

Најважнија грађевина Подвисока била је владарска резиденција, која је први пут споменута 1399. године у повељи босанског краља Стефана Остоје. Археолошки, никад пронађена, његова локација могла би се сачувати у називу насеља Краљевац које постоји и данас.[6]

Види такођеУреди

ЛитератураУреди

  • Павао Анђелић, Средњи вијек - доба старе босанске државе, „Високо и околина кроз историју, Високо 1984.
  • Redžić, Husref (2009). Srednjovjekovni gradovi u Bosni i Hercegovini (на језику: bosanski). Sarajevo Publishing. ISBN 978-9958-21-511-7. 

РеференцеУреди

  1. ^ Pavao Anđelić, Srednji vijek – Doba stare bosanske države, „Visoko i okolina kroz historiju I, Visoko 1984, 160-162
  2. ^ Redžić 2009, стр. 215.
  3. ^ „Crainich Miochouich et Stiepanus Glegieuich ad meliustenendem super se et omnia eorum bona se obligando promiserunt ser Thome de Bona presenti et acceptanti conducere et salauum dare in Souisochi in Bosna Dobrassino Veselcouich nomine dicti ser Thome modia salis mille quingenta super equis siue salmis sexcentis. Et dicto sale conducto et presentato suprascripto Dobrassino in Souisochi medietatem illius salis dare et mensuratum consignare dicto Dobrassino. Et aliam medietatem pro eorum mercede conducenda dictum salem pro ipsius conductoribus retinere et habere. Promittentes vicissim omnia et singularia suprascripta firma et rata habere et tenere ut supra sub obligatione omnium suorum bonorum. Renuntiando” (9. august 1428. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Diversa Cancellariae, Svezak: XLV, Folija: 31 verso.
  4. ^ „Ego quidem Bogaueç Vochoeuich Bossinensis de Souisochi confiteor quod sponte et ex certa scientia dedi, vendidi et tradidi magistro Johanni condam magistri Marchi de Papia unum meum seruum puerulum etatis annorum nouem vel circha nomine Milcho de genere et nactione Bossinensium, pro precio ducatorum auri quatuor, quos confiteor integre recepisse” (9. novembar 1389. godine), Državni arhiv u Dubrovniku, Serija: Diversa Notariae, Svezak: X, Folija: 77.
  5. ^ “On done des instructions aux ambassadeurs en Bosnie susdits. On refuse une barque armée à Rugina, ‘pro veniendo Ragusium’”. On décide que Niccolino (de Gondola) attendra une réponse à Sothvisoch...Niccolino devra rester en Bosnie, même après que le roi aura accordé la povelia”Nicola Iorga, Notes et extraits pour sevir a l’histoire des croisades au XVe siècle, vol. II, Paris, 1899, 190–193.
  6. ^ Regan, Krešimir. „Katarina-prijelom” (на језику: енглески).