Википедија

Полихидрамнион

Полихидрамнион или хидрамнион је патолошко стање током трудноће, које карактерише вишком плодове воде која окружује фетус.[1]

Полихидрамнион
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностакушерство
Patient UKПолихидрамнион

Плодова вода уреди

Главни чланак: Плодова вода

Као продукт лучења амниотичких ћелија (ћелија опни) крвних судова мајке и лучења бубрега плода настаје плодова вода или амнионска течност. У њој се налазе и елементи садржаја црева плода (меконијум) и отпале ћелије коже и слузокоже (верникс).[2]

Садржај и састав плодова вода мења се током трудноже, јер се непрестано ресорбује преко унутрашње опне, што одржава количину и концентрацију плодове воде, која одговара старости трудноће. Највећа количина плодове воде је у четвртом месецу износи 1,0—1,5 литар. Са напредовањем трудноће смањује се количина плодове воде, тако да у седмом месецу њена количина је око 0,5 литар, а пред сам порођај 0,2 литара.[3]

Епидемиологија уреди

Према неколико скорашњих студија, полихидрамнион се јавља у 0,2-1,6% свих трудноћа. Стопе су много веће код трудница које болују од дијабетеса или гестацијског дијабетеса.[4]

Тамо где је полихидрамнион благ, основна абнормалност се налази у само 17% случајева, док је код умерених до тешких абнормалности учесталост расте на 91%.

Такође постоји повезаност полихидрамниона са, већом старости мајке и феталном макросомијом.[5]

Етиологија уреди

Повећана продукција плодове воде настаје ако фетус или трудница имају одређене здравствене проблеме током гестације који могу бити:

  • гастроинтестиналних поремећаји (чир на дванаестопалачном цреву, атрезија једњака атрезијом, гас трошила и док јафрагмална кила;
  • поремећаји у мозгу и нервном систему (аненцефалија и миотоничка дистрофија)
  • ахондроплазија;
  • Беквит-Видеманов синдром.
  • слабо контролисан гестацијски облик шећерне болести;[6]
  • заразне болести;
  • болест бубрега;
  • кардиоваскуларне болести;
  • резус конфликт у мајке и детета.
  • неке болести плућа детета.

Полихидрамион такође може бити повезан са повећаном продукцијом плодове воде у одређеним стањима као што су:

  • више трудноћа (близанци, тројке, итд), код којих се може јавити синдром међублизаначке трансфузије
  • едем фетуса (дете);
  • велики плод;
  • смањење екскреторних функцији фетуса;
  • поремећај функције гутања (на крају трудноће, плод сваки дан троши око 4 литре плодове воде, која се у потпуности надокнађује сваких 3 сата);
 
Ултрасонографија
  • феталне малформације

Понекад и не постоји посебан разлог за појаву полихидрамниона.

Клиничка слика уреди

Клиничку слику карактерише увећање материце која је већа него што одговара њеној гестацијској старости.[7]

Акутни облик

Код акутног полихидрамниона нагли пораст материце дешава се у току неколико дана. Главни симптоми су: бол у стомаку и крстима, осећај јаког растезања предњег трбушног зида, гађење, повраћање, отежано дисање, тахикардија.[7]

Хронични облик.

У случајевима хроничног полихидрамниона пораст материце је постепен и јавља се у току неколико недеља. Главни симптоми су: сјајна кожа стомака, са слабије израженим венским цртежом, изражени симптоми притиска гравидне материце на околне органе (отежано дисање, отоци, цијаноза и убрзан рад срца).[7]

Компликације уреди

У најћешће компликације спадају:

  • већа учесталост спонтаних и превремених порођаја
  • преурањена руптура мембране,
  • абрупција плаценте,
  • малпрезентација,
  • постпартумско крварење и пролапс,
  • већа учесталост царског реза.
  • инфекција уринарног тракта мајке због повећаног притиска плода на уринарни систем,
  • чешћа диспнеја због повећаног притиска на дијафрагму.

Такође постоји већи ризик од хипертензије у трудноћи.

Досадашња истраживања трудноћа са полихидрамнионом, установила су да су урођене малформације биле удружене са полихидрамнионом ккао независтним фактор ризика за малу порођајну тежину и већу феталну и неонаталну смртност.[8][9]

Прогноза уреди

Док је само 17% трудноћа са блажим обликом полихидрамниона и без значајан проблема, ипак у осталим случајевима абнормалности изазивају теже проблеме у 91% случајева са умереним до тешким обликом полихидрамниона.[4]

Лођа прогноза је повезана са тежим феталним или плацентним малформацијама. Тежина прогнозе је примарно зависна од озбиљности абнормалности. Што је полихидрамнион тежи, већа је вероватноћа да ће пронаћи његов основни узрок.[10]

Извори уреди

  1. ^ Polyhydramnios MeSH Descriptor Data 2019 Приступљено: 29.6.2019.
  2. ^ Underwood, M. A.; Gilbert, W. M.; Sherman, M. P. (2005). „Amniotic fluid: Not just fetal urine anymore”. Journal of Perinatology. 25 (5): 341—348. PMID 15861199. S2CID 1302607. doi:10.1038/sj.jp.7211290. .
  3. ^ Larsen, William J. . Human embryology (3. ed.). . Philadelphia, Pa.: Churchill Livingstone. 2001. стр. 490. ISBN 978-0-443-06583-5.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  4. ^ а б Hamza, A.; Herr, D.; Solomayer, E. F.; Meyberg-Solomayer, G. (децембар 2013). „Polyhydramnios: Causes, Diagnosis and Therapy”. Geburtshilfe Frauenheilkd. 73 (12): 1241—1246. PMC 3964358  . PMID 24771905. doi:10.1055/s-0033-1360163. .
  5. ^ Mathew M, Saquib S, Rizvi SG. „Polyhydramnios. Risk factors and outcome”. Saudi Med J. 29 (2): 256—60. фебруар 2008. .
  6. ^ Shani H, Sivan E, Cassif E, et al; Maternal hypercalcemia as a possible cause of unexplained fetal polyhydramnion: a case series. Am J Obstet Gynecol. 2008 Oct199(4):410.e1-5.
  7. ^ а б в „Polyhydramnios (Causes, Symptoms, and Treatment)”. patient.info (на језику: енглески). 29. 12. 2021. Приступљено 2022-11-28. 
  8. ^ Erez, O.; Shoham-Vardi, I.; Sheiner, E.; Dukler, D.; Bashiri, A.; Mazor, M. (април 2005). „Hydramnios and small for gestational age are independent risk factors for neonatal mortality and maternal morbidity”. Arch Gynecol Obstet. 271 (4): 296—301. PMID 15243757. S2CID 5555638. doi:10.1007/s00404-004-0656-4. 
  9. ^ Chen, K. C.; Liou, J. D.; Hung, T. H.; Kuo, D. M.; Hsu, J. J.; Hsieh, C. C.; Hsieh, T. T. (април 2005). „Perinatal outcomes of polyhydramnios without associated congenital fetal anomalies after the gestational age of 20 weeks”. Chang Gung Med J. 28 (4): 222—8. PMID 16013341. .
  10. ^ Pri-Paz, S.; Khalek, N.; Fuchs, K. M.; Simpson, L. L. (јун 2012). „Maximal amniotic fluid index as a prognostic factor in pregnancies complicated by polyhydramnios”. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology. 39 (6): 648—53. PMID 21898637. S2CID 2487998. doi:10.1002/uog.10093. .

Литература уреди

  • Buhimschi CS, Norman JE. Pathogenesis of spontaneous preterm birth. In: Creasy RK, Resnik R, Iams JD, Lockwood CJ, Moore TR, Greene MF, eds. Creasy and Resnik's Maternal-Fetal Medicine: Principles and Practice. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 39.
  • Carlo WA, Ambalavanan N. High-risk pregnancies. In: Kliegman RM, Stanton BF, St. Geme JW, Schor NF, eds. * Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 95.
  • Gilbert WM. Amniotic fluid disorders. In: Gabbe SG, Niebyl JR, Simpson JL, et al, eds. Obstetrics: Normal and Problem Pregnancies. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 35.
  • Sandlin, A. T.; Chauhan, S. P.; Magann, E. F. (мај 2013). „Clinical Relevance of Sonographically Estimated Amniotic Fluid Volume: Polyhydramnios”. Journal of Ultrasound in Medicine. 32 (5): 851—63. PMID 23620328. doi:10.7863/ultra.32.5.851. .
  • Shani H, Sivan E, Cassif E, et al; Maternal hypercalcemia as a possible cause of unexplained fetal polyhydramnion: a case series. Am J Obstet Gynecol. 2008 Oct199(4):410.e1-5.
  • Rossi, A. C.; d'Addario, V. (април 2009). „Twin-twin transfusion syndrome”. Minerva Ginecol. 61 (2): 153—65. PMID 19255562. .
  • Diabetes in pregnancy: management of diabetes and its complications from preconception to the postnatal period; NICE Clinical Guideline (February 2015)
  • Crowther, Caroline A.; McKinlay, Christopher JD; Middleton, Philippa; Harding, Jane E. (2015). „Repeat doses of prenatal corticosteroids for women at risk of preterm birth for improving neonatal health outcomes”. Cochrane Database of Systematic Reviews. 2015 (7): CD003935. PMC 7104525  . PMID 26142898. doi:10.1002/14651858.CD003935.pub4. .
  • Dickinson, Jan Elizabeth; Tjioe, Yan Yan; Jude, Emily; Kirk, Daniel; Franke, Malcolm; Nathan, Elizabeth (2014). „Amnioreduction in the management of polyhydramnios complicating singleton pregnancies”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 211 (4): 434.e1—434.e7. PMID 24881825. doi:10.1016/j.ajog.2014.05.036. 

Спољашње везе уреди

Класификација
Спољашњи ресурси


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Полихидрамнион&oldid=27441731”