Полуга

Полуга првог реда. При равнотежи,

{F_{1}D_{1}}={F_{2}D_{2}}

.

Клацкалица функционише на принципу полуге.

Полуга је чврсти објекат који се користи за појачање силе примењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних машина, којом се мала сила која делује на дужем путу, претвара у велику силу на краћем путу.^[1]

Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (на пример - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.^[2]

Треба напоменути да се с тим не постиже „чаробно“ повећање расположиве енергије, јер производ (сила*пут) остаје исти.

Прво испитивање својстава полуге се приписује Архимеду, који је по сазнању свога открића, по легенди рекао: „Дајте ми тачку ослонца, и померићу Земљу“.

Полуга се налази у равнотежи када је разлика у моменту сила које дјелују на њу једнака нули. То значи да је ${F_{1}D_{1}}={F_{2}D_{2}}$ .

Врсте полугаУреди

Полуга првог реда. Ослонац је између тачака деловања сила.

Полуга другог реда. Ослонац је по страни од тачака деловања сила.

Разликујемо полуге:

Првог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази између тачака дјеловања силе.
Другог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази на једној страни, а дјеловање силе или сила је на другој страни полуге.

Примјери полугеУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

^ J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.
^ Davidovits 2008, стр. 10-.

Спољашње везеУреди

[1] J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.

[FOOTNOTEDavidovits200810--2] Davidovits 2008, стр. 10-.

[1]

[2]