Пут

пут на земљи између два места

За друге употребе, погледајте Друм (вишезначна одредница).
Пут у Данској

Пут, цеста или друм је део земљишта, најчешће трака, који је припремљен за одвијање саобраћаја и који повезује две дестинације. У најширем смислу, путем се сматра свака површина на којој се одвија саобраћај.

Према значају за саобраћај путеви се, у Србији и Републици Српској, разврставају на ауто-путеве, брзе путеве (експрес путеве), магистралне путеве, регионалне путеве, локалне путеве, улице у насељу и некатегорисане путеве.

ИсторијаУреди

 
Трансфагарашан, кога је Топ гир назвала „најбољим путем на свету”[1]
 
Поплочани римски пут у Помпејима

Тврдња да су први путање биле стазе које су направиле животиње није била универзално прихваћена; у многим случајевима животиње не следе сталне стазе.[2] Неки верују да су поједини путеви настали пратећи животињске стазе.[3][4] Икнилд Веј може послужити као пример ове врсту настанка путева, где су и људи и животиње одабрали исту природну линију.[5] До око 10.000 година пре нове ере, људски путници су користили грубе путеве/стазе.[2]

  • Најстарији познати поплочани пут на свету изграђен је у Египту између 2600. и 2200. године пне.[6]
  • У граду Ур на Блиском истоку појављују се камено поплочане улице које датирају од 4000. године пне.[2]
  • Кордирој путеви (путеви од балвана) пронађени су од 4000. године пне у Гластонберију у Енглеској.[2]
  • Свитов траг, балвански бедем у Енглеској, један је од најстаријих откривених путева и најстарија дрвена стаза откривена у Северној Европи. Изграђен узиму 3807. године пне или пролеће 3806. године пне, (датирање по прстенима стабала - дендрохронологија - омогућило врло прецизно датирање). Тврдило се да је то најстарији пут на свету[7][8] до открића стазе старе 6.000 година у Пламстеду у Лондону 2009. године.[9][10]
  • Улице поплочане опеком појавиле су се у Индији већ 3000. године пне.[2]
  • око 1995. године пне: рана подела путева о којој сведоче тротоари изграђени у Анадолији.[11]
  • Године 500. пне, Дарије I Велики започео је опсежан путни систем за Ахеменидско царство (Персију), укључујући Краљевски пут, који је био један од најбољих друмова свог времена,[12] повезујући Сард (најзападнији велики град царства) са Сузом. Пут је остао у употреби и након римског доба. Ови системи путеви су сезали на исток чак до Бактрије и Индије.[13]
  • У давна времена, речни транспорт је био далеко лакши и бржи од друмског,[8] посебно узимајући у обзир цену изградње путева и разлику у носивости између запрежних кола и речних баржи. Хибрид друмског и бродског транспорта који почиње око 1740. године је баржа на коњску вучу у којем коњ прати очишћену стазу дуж обале реке.[14][15]
  • Од око 312. пне, Римско царство је градило праве[16] јаке камене римске путеве широм Европе и Северне Африке, као подршку својим војним походима. На свом врхунцу Римско царство је било повезано са 29 главних путева који су полазили из Рима и покривали 78.000 километара или 52.964 римских миља поплочаних путева.[8]
  • У 8. веку наше ере изграђено је много путева широм Арапског царства. Најсофистициранији путеви били су они у Багдаду, који су били поплочани катраном. Катран је добијен из нафте, доступне са нафтних поља у региону, хемијским процесом деструктивне дестилације.[17]
  • Закон о друмовима 1555. у Британији пренео је одговорност за одржавање путева са владе на локалне парохије.[8] То је довело до лошег и променљивог стања путева. Да би се то решило, први од друмских трастова успостављен је око 1706. године, ради изградње добрих путева и наплате путарине од возила у пролазу. На крају је у Британији постојало приближно 1.100 трустова и неких 36.800 km (22,870 миља) пројектованих путева.[8] Ребечке побуне у Кармартенширу и Раједеру од 1839. до 1844. допринели су Краљевској комисији, која је довела до пропасти система 1844. године,[18] што се поклопило са развојем железничког система Велике Британије.
  • Крајем 19. века инжињери за путеве почели су да се брину за бициклисте градећи одвојене траке поред путева.
  • Од почетка 20. века путеви су се све више градили ради туризма и због отварање нових радних места. Типичан пример подстицања туризма је Велики доломитни пут, док је стварање панорамске обалске цесте Страда Костиера између Дуина и Барколе 1928. године било у великој мери усредсређено на отварање радних места.[19][20]

Финансирање путеваУреди

Изградња и одржавање путева су у надлежности држава (ауто-пут, брзи пут, магистрални и регионални пут), док локални путеви спадају у надлежност општина у којој се налазе. Изградња пута је могућа и путем концесија када правни субјект у договору са владом државе добија право на изградњу и искориштавање пута.

Вожња десном или левом страномУреди

У Србији, као и у већини европских земаља се вози десном страном. Левом страном се вози у Енглеској, Јужној Африци, као и у једном броју земаља Комонвелта.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Top gear”. BBC. 2010. Приступљено 2010-09-08. 
  2. ^ а б в г д Lay, Maxwell G (1992). Ways of the World: A History of the World's Roads and of the Vehicles that Used Them . Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-2691-1. »Ways of the world Rutgers University Press, New Brunswick.« 
  3. ^ Helbing, D.; Molnär, P.; Farkas, I.J.; Bolay, K. (2001). „Environment and Planning B: Planning and Design 2001, volume 28 (Self-organizing pedestrian movement)” (PDF). Environment and Planning B: Planning and Design. 28 (3): 376. S2CID 16276539. doi:10.1068/b2697. 
  4. ^ „Marshalls Heath Nature Reserve”. History. wheathampstead.net. 24. 2. 2003. Приступљено 2007-04-28. 
  5. ^ „The Icknield Way Path”. Icknield Way Association. 2004. Приступљено 2007-04-29. 
  6. ^ John Noble Wildord (1994-05-08). „World's Oldest Paved Road Found in Egypt”. The New York Times. Приступљено 2012-02-11. 
  7. ^ „The Somerset Levels (the oldest timber trackway discovered in Northern Europe)”. Current Archaeology 172. Current Archaeology. фебруар 2001. Архивирано из оригинала на датум 2007-03-11. Приступљено 2007-03-25. 
  8. ^ а б в г д O'Flaherty, Coleman A. (2002). Highways: The Location, Design, Construction & Maintenance of Road Pavements. Elsevier. ISBN 978-0-7506-5090-8. 
  9. ^ „Oldest Trackway found in Plumstead”. Archaeology.about.com. 2009-08-15. Приступљено 2013-08-14. 
  10. ^ „London's earliest timber structure found during Belmarsh prison dig”. Eurekalert.org. 2009-08-12. Приступљено 2013-08-14. 
  11. ^ Anastasia Loukaitou-Sideris, Renia Ehrenfeucht (2009). Sidewalks: Conflict and Negotiation Over Public Space. MIT Press. стр. 15. ISBN 978-0-262-12307-5. Приступљено 18. 11. 2018. »The first sidewalks appeared around 2000 to 1990 B.C. [...] in central Anatolia (modern Turkey) [...].« 
  12. ^ Lendering, Jona. „Royal Road”. History of Iran. Iran Chamber of Society. Приступљено 2007-04-09. 
  13. ^ Boederman, John (1997). The Cambridge Ancient History. Cambridge University Press. стр. 178. ISBN 978-0-521-22804-6. 
  14. ^ „Horseboating”. The Horseboating Society. Архивирано из оригинала на датум 2018-04-29. Приступљено 2007-04-09. 
  15. ^ „Horses and Canals 1760–1960 The people & the horses”. Horse Drawn Boats. Canal Junction Ltd. Приступљено 2007-04-09. 
  16. ^ Hart-Davis, Adam (2001-06-01). „Roads and surveying”. Discovering Roman Technology. BBC.CO.UK. Приступљено 2007-04-22. 
  17. ^ Kasem Ajram (1992). The Miracle of Islam Science (2nd изд.). Knowledge House Publishers. ISBN 978-0-911119-43-5. 
  18. ^ „The Rebecca Riots”. Rebecca and her daughters come to Rhayader. Victorian Powys for Schools. март 2002. Приступљено 2007-04-28. 
  19. ^ Theodor Christomannos: Die Dolomitenstraße Bozen – Cortina – Toblach. Chiari: Ed. Nordpress 1998, ISBN 88-85382-37-1
  20. ^ Roberto Covaz e Annalisa Turel, La Costiera triestina - storia e misteri di una strada, Edizioni Mgs Press, Trieste, 2006, ISBN 88-89219-23-8.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди