Википедија

Поплаве у Кини 1931.

Поплаве у Кини 1931. или Речне поплаве Јангцекјанг—Хуајхе 1931. биле су низ поплава које су се догодиле у периоду од јуна до августа 1931. у Републици Кини. Погодиле су велике градове попут Ханкоуа (Вухана) и Нанкинга. Поплаве су достигле врхунац при пробоју насипа дуж језера Гаојоуху 26. августа.

Поплаве у Кини 1931.
Hankow city hall.jpg
Градска скупштина у Ханкоуу током поплава 1931.
Датумјул—новембар 1931. (у зависности од реке)
ЛокацијаЦентрална и источна Кина
Умрлих422.499—4.000.000[1]

Процене смртности знатно варирају. Теренско истраживање Универзитета у Нанкингу на челу са Џоном Лосингом Баком одмах након поплаве утврдило је да се „150.000 људи утопило те да је тај број представљао мање од четвртине свих смртних случајева током првих 100 дана поплаве.”[2] У службеном извештају наводи се да се 140.000 људи удавило[3] и тврди се да је „2 милиона људи умрло током поплаве утопивши се или умрло због недостатка хране”.[4] Епидемија колере у следећој години, од маја 1932. године у Кини, довела је до 100.666 случајева и 31.974 смртних случајева.[5] Популарна процена да је било 3,7 до 4 милиона смртних случајева „ужива велики оптицај на интернету, обезбеђујући поплави из 1931. позицију на сензационалистичким списковима најсмртоноснијих катастрофа на свету”.[1]

Метеоролошки узроци и физичке последицеУреди

Од 1928. до 1930. Кину је захватила дуга суша.[6] Следећа зима 1930. године била је посебно оштра, стварајући велика лежишта снега и леда у планинским пределима. Почетком 1931, отопљени снег и лед текао је низводно и стигао у средњи Јангцекјанг током периода обилне пролећне кише. Обично, овај регион доживљава три периода високог водостаја током пролећа, лета и јесени; почетком 1931. године постојао је један континуирани потоп. До јуна, они који живе у ниским областима већ су били приморани да напусте своје домове.[7] Лето је карактерисала и екстремна циклонска активност. Само у јулу те године, девет циклона је погодило регион, што је знатно изнад просека два годишње.[8] Четири метеоролошке станице дуж реке Јангце пријавиле су кишу укупне вредности преко 600 mm (24 in) током месеца.[8] Вода која протиче кроз Јангце достигла је највиши ниво од када је средином деветнаестог века започето вођење евиденције.[7] Те јесени, додатне јаке кише увећале су проблем и неке се реке нису вратиле на нормалан ток до новембра.

Поплаве су прeплавиле приближно 180.000 km2 - површину једнаку величини Енглеске и половине Шкотске, или савезних држава Њујорк, Њу Џерзи и Конектикат заједно.[9] Висок водостај забележен 19. августа на Ханкоу у Вухану показао је нивое воде од 16 m (53 ft) изнад просека, просечно 1,7 m (5,6 ft) изнад Шангајског Бунда.[8][10] На кинеском језику, овај догађај је опште познат као 江淮 水灾, што отприлике значи „поплавна трагедија Јангце-Хуај”. Ово име, међутим, не успева да одрази огромне размере поплава. Водни путеви у већем делу земље су били поплављени, посебно Жута река и Велики канал. Осам најтеже погођених провинција биле су Анхуеј, Хубеј, Хунан, Ђангсу, Џеђанг, Ђангси, Хенан и Шандунг. Иза основне поплавне зоне поплављене су и области на југу као што је Гуангдунг, на северу попут Манџурије и западно као што је Сичуан.[11][12]

Број смртних случајева и штетаУреди

 
Жртве поплаве у августу 1931

У то време, влада је проценила да је поплава захватила 25 милиона људи.[13] Историчари од тада указују на то да је истински број могао бити чак 53 милиона. Процењене броја смртних случајева такође се увелико разликују. Савремене студије које је спровео Џон Лосинг Бак тврде да се у првих неколико месеци поплаве најмање 150.000 људи утопило, а да су стотине хиљада људи умрле од глади и болести током следеће године. Помоћу савремених медијских извештаја, кинески историчари на челу са Ли Венхајом израчунали су да је број погинулих био 422.499.[11] Неки западни извори тврде да је број погинулих био између 3,7 и 4 милиона људи на основу њихових властитих тврдњи о глади и болести.[14][6] Народ Танке који традиционално живи на бродовима дуж Јангцекјанга је био посебно погођен великом поплавом.[15]

РеференцеУреди

  1. ^ а б Courtney 2018, p. 249.
  2. ^ Buck 1932.
  3. ^ The figure of 140,000 is also cited in Hsu, Immanuel C. Y. (1990). The Rise of Modern China (4 изд.). New York: Oxford University Press. стр. 546-547. 
  4. ^ National Flood Relief Commission 1933. sfn error: multiple targets (2×): CITEREFNational_Flood_Relief_Commission1933 (help)
  5. ^ National Flood Relief Commission 1933, pp. 299–300. sfn error: multiple targets (2×): CITEREFNational_Flood_Relief_Commission1933 (help)
  6. ^ а б Glantz, Mickey. Glantz, Michael H (2003). Climate Affairs: A Primer. Island Press. ISBN 1-55963-919-9. p. 252.
  7. ^ а б Courtney 2018, p. 54.
  8. ^ а б в Pietz, David (2002). Engineering the State: The Huai River and Reconstruction in Nationalist China 1927–1937. Routledge. ISBN 0-415-93388-9. pp. xvii, 61–70.
  9. ^ National Flood Relief Commission 1933, p. 4. sfn error: multiple targets (2×): CITEREFNational_Flood_Relief_Commission1933 (help)
  10. ^ Winchester, Simon (2004). The River at the Center of the World: A Journey Up the Yangtze, and Back in Chinese Time. Macmillan. ISBN 0-312-42337-3.
  11. ^ а б Li 1994, pp. 230–231.
  12. ^ National Flood Relief Commission 1933, p. 303Appendix VII-12 Number of people sick per 1000 persons sfn error: multiple targets (2×): CITEREFNational_Flood_Relief_Commission1933 (help)
  13. ^ National Flood Relief Commission 1933, pp. 5, 203. sfn error: multiple targets (2×): CITEREFNational_Flood_Relief_Commission1933 (help)
  14. ^ "Dealing with the Deluge". PBS NOVA Online. 26 March 1996. Retrieved 12 February 2013.
  15. ^ "NOAA'S top global weather, water and climate events of the 20th century" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2011). NOAA.gov. 13 December 1999. Retrieved 29 November 2012.

ЛитератураУреди

Званични извештај доступан на интернету
О прехрабеној помоћи, избегличким камповима, рехабилитацији фарма, санитаријама итд.
О инжењерском аспекту пробоја насипа његовој реконструкцији
Званично спонзорисан извештај универзитета
  • Buck, John Lossing (1932). The 1931 flood in China : an economic survey by the Department of Agricultural Economics, College of Agriculture and Forestry, the University of Nanking, in cooperation with the National Flood Relief Commission. Nanking: University of Nanking. 
Монографије
  • Courtney, Chris (2018). The Nature of Disaster in China The 1931 Yangzi River Flood. Cambridge University Press. 
  • Ni, Wencai (2006). A documentary on uncovering the history of the 1931 Great Flood in Gaoyou and dyke reconstruction. Beijing: Beijing Workers Press. (倪文才. 1931年高邮特大洪灾和运堤修复历史再现纪实. 2006. 北京: 中国工人出版社.)
  • 李文海; 程歗; 刘仰东; 夏明方 (децембар 1994). 中国近代十大灾荒. 上海人民出版社.  ("The Ten Great Disasters of Modern China" by Li Wenhai et al.)

Спољашње везеУреди

 
Поплаве у Кини 1931. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Поплаве_у_Кини_1931.&oldid=25374736”