Википедија

Порицање климатских промена

Порицање научног консензуса о климатским променама

Порицање климатских променa или порицање глобалног загревања представља део контроверзности која укључује порицање, одбијање или неоправдану сумњу према научном мишљењу о климатским променама, укључујући и мере узроковане људима и њиховом утицају на природу и људско друштво.[1][2] Многи који негирају, одбацују или држе неоправдану сумњу у вези са научним консензусом о антропогеном глобалном загревању се називају скептицима климатских промена.[3][2] Ипак, тај назив су неки научници окарактерисали као нетачан опис, због чега се порицање климатских промена третира као један вид псеудонауке.[4]

Резултати седам радова из периода 2004–2015 који процењују научни консензус о глобалном загревању изазваним човеком

Организована кампања за довођење у опасност поверења јавности у климатске науке повезана је са конзервативном економском политиком и потпомогнута индустријским интересима супротстављеним регулацији CO2.[5] Негирање климатских промена повезано је са лобијем фосилних горива, браћом Коч, заговорницима индустрије и конзервативним истраживачким центрима, често у Сједињеним Америчким Државама.[6][7] Више од 90% скептичних радова према климатским променама потиче из десничарских истраживачких центара.[8]

Од касних 1970-их, нафтне компаније су публицирале истраживања у великој мери у складу са стандардним погледима на глобално загревање. Упркос томе, нафтне компаније су неколико деценија организовале кампању забране климатских промена ради ширења јавних дезинформација, што је слична стратегија организованом ускраћивању опасности од пушења дувана од стране дуванске индустрије.[9][10][11]

Историја уреди

Истраживања ефеката угљен-диоскида на климу су започета 1824. када је Жозеф Фурије закључио постојање ефекта стаклене баште.

Научник који је радио за Шел је 1959. навео у чланку часописа New Scientist да су циклуси ефеката угљен-диоксида довољно распрострањени да утичу на равнотежу у природи.[12] Ипак, већ 1966. је објављен чланак у коме је тврђено потпуно супротно: температура земљине атмосфере ће наставити да расте и као директнпространиа последица тога огромне промене у клими Земље ће пратити и да ће такве промене температуре узроковати топљење ледених површина.

Свесност јавности о ефекту стаклене баште је расла '70-их, док су неке кампање почеле да негирају еколошке бриге које би довеле до државних регулација. Америчка влада је изјавила 1981. да је глобално загревање политички проблем и да намеравају да смање буџет за њено истраживање и надзор угљен-диоксида.

Њујорк тајмс и остали медији су изјавили 2015. године да су компаније нафтне индустрије знале да сагоревање нафте и гаса узрокује климатске промене и глобално загревање још од 1970-их, али су, ипак годинама финансирале порицања истих.[9][10]

Порицање климатских промена је најизраженије у САД-у.[13][14] Већина републиканских кандидата у избору за председника САД-а је 2016. године порицала или доводила у питање климатске промене и противили су се америчкој влади да се позабаве климатским променама.[15]

Лажна веровања уреди

Намерни покушаји нафтних компанија да збуне јавност су успели. Ово је погоршано медијским третманом климатских проблема. Психолози упоређују поборнике порицања климатских промена са поборницима веровања да је Земља равна плоча. У последње време глобалне компаније су почеле да додељују значај постојању климатских промена и пратећих ризика.

Псеудонаука уреди

 
Један од обманљивих приступа је потискивање доказа из кратког временског периода да би се тврдило да глобалне просечне температуре не расту. Црвене линије приказују краткотрајне контра тенденције који маскирају дуготрајне тенденције приказаним плавим линијама.[16] Такве репрезентације су примењене на такозваним празнинама глобалног загревањa(црвене тачке, 1998-2013).

Различите групе, укључујучи Национални центар за научно образовање, описале су порицање климатских промена као облик псеудонауке.[17][18][19] Скептицизам према климатским променама, иако се у неким случајевима бави истраживањем промена климе, се фокусирао на утицај мишљења јавности, законодавства и медија, насупрот легитимној науци.[20]

У рецензији књиге The Pseudoscience Wars: Immanuel Velikovsky and the Birth of the Modern Fringe Мајкла Д. Гордина, Дејвид Морисон је написао:

У свом последњем поглављу, Гордин се осврће новој фази псеудонауке коју практикује и неколико бесрамних научника. Порицање климатских промена је главни пример где неколицина научника, удружених са ефикасном ПР машином, јавно оспорава научни консензус да је глобално загревање реално и првенствено последица људске потрошње фосилних горива. ... И данас је псеудонаука још увек присутна, а науци је и даље једнако опасан изазов као некада.

Сенатор Герард Реник из Квинсленда, Аустралије, је оптужио Аустралијски биро за метеорологију да мења податке из температурних записа, како би подржао наратив о климатским променама (биро је ажурирао податке прикупљене старом опремом да би их могли упоредити са подацима прикупљеним новијом опремом).

Различити стубови порицања уреди

Научно порицање уреди

Са овим начином порицања смо сви упознати: да је наука о порицању промена нерешена. Неки тврде да су промене само још један део природног циклуса или да су климатски модели непоуздани или превише осетљиви према угљен-диоксиду. Постоје чак и тврђења да је угљен-диоксид мали део атмосфере и да не може да има ефекат у загревању или да научници штелују податке да покажу да се мења клима.[21] Сви ови аргументи су лажни и постоји консензус међу научницима о узроку климатских промена.[22][23] Климатски модели који предвиђају порасте глобалне температуре су остали доследни последњих 30 година, упркос порасту комплексности.

Економско порицање уреди

Идеја да су климатске промене превише скупе да се поправе је још један прикривени облик порицања. Економисти налажу да може да се доста тога промени са само 1% бруто домаћег производа (енгл. GDP).[24]

Хуманитарно порицање уреди

 
Селекција различитих људских отисака прстију тренутног глобалног загревања

Неки тврде да су климатске промене добре по нас. Налажу да ће дужа и топлија лета повећати продуктивност пољопривреде. Ови добици су углавном неутрализовани сушним летима и повећаној учесталости топлотних таласа у истим подручјима. Постоје мишљења да је нашим биљкама потребан вишак угљен-диоксида да би расле, тако да он делује као нека врста ђубрива. Ово је заправо истина, јер се на тај начин четвртина угљен-диоксида упије сваке године, док још једну четвртину упију океани. Али, велики губици пространих подручја природне вегетације и промене у земљишту неутрализују овај благи ефекат ђубрива.[25]

Политичко порицање уреди

Често се прибегава аргументу да се не може реаговати јер друге државе нису реаговале. Упркос томе, нису све државе једнако криве у порицању климатских промена. На пример, четвртина људски произведеног угљен-диоксида настаје у САД-у, док је тај број нешто мањи у Европској унији. Развијеније државе имају етичку одговорност да предводе у смањењу количине издувних гасова.[26] У суштини, све државе треба да реагују да би било глобалног ефекта.

 
Џим Инхоф на говору у Сенату 2015. године, где грудву користи као доказ против постојања глобалног загревања.

Џејмс "Џим" Инхоф сматра се републиканским политичаром који најбоље негира глобално загревање које је створио човек.[27] Између осталог, назвао га је највећом преваром којом је амерички народ икада био изигран. Као председавајући Одбора за заштиту животне средине Сената, учинио га је важним стубом организоване сцене ускраћивања климатских промена; такође је позвао водеће истраживаче климе да буду приведени правди. Он је уско повезан са Марком Мораном, који води веб страну за демантовање климатских промена.[27] У фебруару 2015. године, унео је снежну грудву на седницу Сената и навео постојање снега као доказ против глобалног загревања и недавно најављених рекордних високих температура 2014.[28][29]

Порицање кризе уреди

Последњи аргумент порицања климатских промена је да не журимо ка наглим променама, нарочито када узмемо у обзир несигурност подигнуту помоћу других подручја. Неки тврде да промене нису толико озбиљне колико их приказују научници и да ћемо бити моћнији и богатији у будућности па ћемо моћи боље да реагујемо. Такође, поигравају се са емоцијама људи, зато што већини не одговарају нагле промене јер се осећају као да живе у најбољем времену, посебно они који су имућни или на високој позицији. Слични шупљи аргументи су употребљавани и у прошлости, углавном у смањивању дискриминације.[30]

Лобирање уреди

Републиканска странка САД тренутно је утицајнија политичка странка на свету која отворено негира потребу ублажавања климатских промена;[31] „Истраживачки центри“ повезани са овом странком спроводе значајан део публикација које негирају климатске промене.[32]

Избор Доналда Трампа за председника САД-а, који је изјавио да су Кинези „измислили глобално загревање“,[33] била је важна победа за оне који одбацују климатске промене.

Особе које је Трамп именовао на важна места у Агенцији за заштиту животне средине, одавно су укључене у кампању против климатских наука, као и у покушајима процесуирања климатолога. Документи објављени током стечајних поступака неколико америчких компанија за продају угља указују на то да су компаније угља прећутно плаћале активности неких од њих.[34]

Прелазна управа америчког Министарства енергетике објавила је упитник у којем су од особља Министарства тражили информације о њиховом учешћу на климатским конференцијама. Негативна реакција јавности и медија, изражавајући бојазан да се припрема „лов на вештице“,[35] присилила је Трампов тим да се повуче рекавши да овај лист „није званично одобрен“.[36]

Нова управа саопштила је да је НАСА-ино истраживање Земље из свемира „исполитизовано“[37] и да ће њено финансирање драстично бити смањено. То је изазвало критике у научној заједници, где су и Трампови политички противници такође су негативно реаговали. Гувернер Калифорније Џери Браун рекао је да "ако Трамп искључи сателите, Калифорнија, дођавола, ће лансирати своје".[38]

Изражена је забринутост да, кад нови председник ступи на функцију, базе података осетљиве на климу би могле бити уништене.[39]

Ефекат порицања уреди

Србија уреди

У Србији је изражен пораст дневних температура и чешћих невремена, који се испољавају кроз бројне поплаве и суше. Ове нуспојаве климатских промена највише утичу на земљораднике и пољопривреднике, што се директно изразило на смањење извоза малина прошлих година. Изражене промене у падавинама и појаве нових болести отежавају одржавању пожељног стања пољопривреде у Србији. Због виших температура, нарочито током лета, испаравања су се повећала, што је узроковало смањењу нивоа воде у рекама и концентрације кисеоника, као и квалитета воде. Ово је узрок мањег броја рибе и њиховог лошијег здравља, али и лошијег квалитета меса.[40]

Порицање климатских промена је веома изражено у Србији. Већина припадника старије популације не верује у постојање глобалног загревања и сматрају да је то само још једно пролазно стање које нема везе са људима. За разлику од њих, већина млађе популације и добро информисаног становништва схвата озбиљност климатских промена, али се само мали број активно бори за побољшање и напредак на том пољу.

Последње две године, 2018. и 2019. биле су најтоплије у историји Србије од када постоји систематско мерење. Летњи месеци постају сувљи и у хладнијем периоду године има више падавина него раније. Протеклих година је постало скоро уобичајено да се просечна количина падавина за цео месец сручи на земљу у току само пар дана. Због тога су поплаве све чешће и током скоро сваке године се дешава да се чак више пута јаве и да ремете свакодневни живот грађана. Ипак, поред свих очигледних доказа, становништво се осећа немоћно поводом ове ситуације и изгледа као да је у немогућности да делује, што није потпуно истинито.[41]

Свет уреди

Несигурност у вези са климатским променама је била веома ефикасна, посебно у САД-у. То је доприносило ниским нивоима забринутости јавности и неактивности влада широм света.[42][43] Ангус Реид је објавио анкету 2010. године, која показује да скептицизам према глобалном загревању расте у САД-у, Канади и Великој Британији.[44][45]

Анкете показују да 54% америчких бирача верује да "медији чине да се глобално загревање прави горим него што заиста јесте".[46] На анкету из 2009. године, на питање да ли су "неки научници фалсификовали податке о истраживању како би подржали своје сопствене теорије и уверења о глобалном загревању", показало је да 59% Американаца верује "да је бар донекле вероватно ", док 35% верује да је "то врло вероватно".[47]

Њузвик је известио да већина Европе и Јапан прихватају консензус о научним климатским променама, док је само трећина Американаца сматрала да људска активност игра велику улогу у климатским променама у 2006. години; 64% верује да се научници око тога "не слажу". [48] Анкета из Њузвика из 2007. године установила је да тај број опада, иако је већина Американаца и даље веровала да су научници несигурни у погледу климатских промена и њених узрока.[49] Раш Холт је написао чланак за Science који се појавио у Њузвику:

Намерни покушаји западњачких Асоцијација за горива да "збуне јавност" су успела у својим циљевима.

Социјални психолог Крејг Фостер упоређује порицатеље климатских промена са поборницима да је Земља равна . Фостер је изјавио:"... Порицање климатских промена не захтева веровање. Оно захтева само занемаривање."[50]

С друге стране, светске нафтне компаније почеле су да потврђују постојање климатских промена и њихових ризика.[51] Ипак, најпознатије нафтне компаније и даље троше милионе долара на лобирање за одлагање, слабљење или блокирање полиса за борбу против климатских промена.[52]

Последице уреди

У копненим екосистемима, ранији долазак пролећа, као и промене у биљном и животињском распону, су великим поверењем повезани са недавним загревањем.[53] Очекује се да ће на већину екосистема утицати виши нивои атмосферског CO2 и веће глобалне температуре.[54] Глобално загревање допринело је ширењу сувих климатских зона, као што је, вероватно, ширење пустиња у суптропима. Све у свему, очекује се да ће климатске промене резултирати изумирањем многих врста и смањењем разноликости екосистема. Раст температуре гура пчеле до њихових физиолошких граница и може изазвати истребљење њихове популације.

Океан се загрева спорије од копна, али су биљке и животиње у океану мигрирале према хладнијим половима једнако брзо или брже од врста на копну.[55] Као и на копну, топлотни таласи у океану јављају се више због климатских промена са штетним утицајима на широк спектар организама као што су корали, алге и морске птице. Закисељавање океана прети оштећењем коралних гребена, рибарству, заштићеним врстама и другим природним ресурсима од вредности за друштво. Виши океански CO2 може утицати на мозак и централни нервни систем одређених врста риба, што смањује њихову способност да чују, миришу и избегавају предаторе.[56]

  • Неки утицаји на биосферу који се приписују климатским променама
  •  
    Избељивање корала. Избељивањем је оштећен Велики корални гребен и прети гребенима широм света.
  •  
    Екстремно време. Суша и високе температуре погоршале су бурне пожаре 2020. у Аустралији
  •  
    Арктичко загревање. Одмрзавање пермафроста поткопава инфраструктуру и ослобађа метан у петљи позитивних спрега.
  •  
    Уништавање станишта. Многе арктичке животиње ослањају се на морски лед, који нестаје на загрејаном Арктику.
  •  
    Ширење штеточина. Благе зиме омогућавају преживљавање борових буба које убијају велике шуме.

Референце уреди

  1. ^ National Center for Science Education 2010: "The first pillar of climate change denial—that climate change is bad science—attacks various aspects of the scientific consensus about climate change … there are climate change deniers:
    • who deny that significant climate change is occurring
    • who … deny that human activity is significantly responsible
    • who … deny the scientific evidence about its significant effects on the world and our society …
    • who … deny that humans can take significant actions to reduce or mitigate its impact.
    Of these varieties of climate change denial, the most visible are the first and the second."
  2. ^ а б Why Is It Called Denial?".National Center for Science Education 15 January 2016. Приступљено 21. јануара 2016.
  3. ^ Matthews, Paul (2015). „Why Are People Skeptical about Climate Change? Some Insights from Blog Comments”. Environmental Communication. 9 (2): 153—168. S2CID 143727181. doi:10.1080/17524032.2014.999694. 
  4. ^ Hansson, Sven Ove (2017). „Science denial as a form of pseudoscience”. Studies in History and Philosophy of Science Part A. 63: 39—47. Bibcode:2017SHPSA..63...39H. PMID 28629651. doi:10.1016/j.shpsa.2017.05.002. ]
  5. ^ Klein, Naomi (9 November 2011). "Capitalism vs. the Climate". The Nation. Приступљено 2. јануара 2012.
  6. ^ Dunlap 2013, стр. 691–698: "There is debate over which term is most appropriate… Those involved in challenging climate science label themselves "skeptics"… Yet skepticism is…a common characteristic of scientists, making it inappropriate to allow those who deny AGW to don the mantle of skeptics…It seems best to think of skepticism-denial as a continuum, with some individuals (and interest groups) holding a skeptical view of AGW…and others in complete denial"
  7. ^ Hoggan, James; Littlemore, Richard (децембар 2009). Climate Cover-Up: The Crusade to Deny Global Warming. Greystone Books. ISBN 9781926706771. 
  8. ^ Xifra, Jordi (2016). „Climate Change Deniers and Advocacy”. American Behavioral Scientist. 60 (3): 276—287. S2CID 58914584. doi:10.1177/0002764215613403. hdl:10230/32970. 
  9. ^ а б Egan, Timothy (5 November 2015). "Exxon Mobil and the G.O.P.: Fossil Fools" The New York Times. Приступљено 9. новембра 2015.
  10. ^ а б Goldenberg, Suzanne (8 July 2015). "Exxon knew of climate change in 1981, email says – but it funded deniers for 27 more years". Гардијан, Приступљено 9. новембра 2015.
  11. ^ 'Shell knew': oil giant's 1991 film warned of climate change danger, Гардијан
  12. ^ "US firms knew about global warming in 1968 – what about Australia?", The Conversation
  13. ^ Readfearn, Graham (5 March 2015). "Doubt over climate science is a product with an industry behind it" "Сумња у климатске науке је проиѕвод иза које стоји индустрија" Гардијан
  14. ^ Washington, Haydn; Cook, John (2011). Climate Change Denial: Heads in the Sand. Earthscan, стр. 108 ISBN 978-1-84971-335-1. неважећи ISBN
  15. ^ Њујорк тајмс, 12 December 2015,"Nations Approve Landmark Climate Accord in Paris".
  16. ^ Zimmerman, Jess (7. 11. 2011). „Handy image shows how climate deniers manipulate data”. Grist. Архивирано из оригинала 1. 10. 2019. г. 
  17. ^ „NCSE Tackles Climate Change Denial”. National Center for Science Education. 13. 1. 2012. Приступљено 5. 7. 2015. „Science education is under attack… by climate change deniers, who ignore a mountain of evidence gathered over the last fifty years that the planet is warming and that humans are largely responsible. These deniers attempt to sabotage science education with fringe ideas, pseudoscience, and outright lies.” 
  18. ^ Lahsen, Myanna (зима 2005). „Technocracy, Democracy, and the U.S. Climate Politics: The Need for Demarcations”. Science, Technology, & Human Values. 30: 137—169. S2CID 145482135. doi:10.1177/0162243904270710. „Numerous high-ranked officers in the Clinton-Gore administration sought to dismiss all critics of the climate paradigm as "pseudoscientists"” 
  19. ^ Brown, Michael. Adversaries, zombies and NIPCC climate pseudoscience, Phys.org, 26 September 2013
  20. ^ Brown 1996, стр. 28: "As the scientific fringe has become institutionalized, professionalized, and lionized… One finds that a fundamental difference between the traditional scientific establishment and the emerging "skeptic" establishment relates to their ultimate scientific goals. The former has traditionally emphasized the generation of new knowledge as a measure of productivity. That is, the collection of original data, construction of new mathematical techniques, and generation and validation of testable hypotheses have been the hallmarks of the traditional scientific community… On the other hand, the emerging culture profiled in these hearings emphasizes the generation of new perspectives. Productivity is measured on the ability to alter public opinion – through opinion pieces aimed not at their fellow scientists but at policymakers, the media, and the general public – and funding flows accordingly."
  21. ^ Climate change: How did a hacking scandal impact climate science? BBC, приступљено 15. новембар 2019.
  22. ^ Five climate change science misconceptions – debunked, The Conversation
  23. ^ Analysis: Why scientists think 100% of global warming is due to humans, CarbonBrief
  24. ^ 110 Years on, Climate Economists Reflect on Stern Review, Climate Central
  25. ^ Ocean-Atmosphere CO2 Exchange, Science On a Sphere
  26. ^ The hard truths of climate change — by the numbers, nature
  27. ^ а б Рејли Е. Данлап, Аарон М. МекКрајт: Организовано порицање климатских промена у: Џон С. Драјзек, Ричард Б. Норгардм, Дејвид Шлосберг Оксфордски приручник о климатским променама и друштву, Oxford University Press, 2011, стр. 144-160
  28. ^ NOAA 12 January 2015: National Climate Report - Annual 2014
  29. ^ Bohr, Jeremiah (2017). „Is it hot in here or is it just me? Temperature anomalies and political polarization over global warming in the American public”. Climatic Change. 142 (1–2): 271—285. S2CID 158001461. doi:10.1007/s10584-017-1934-z. 
  30. ^ The five corrupt pillars of climate change denial, Skeptical Science
  31. ^ The Republican Party stands alone in climate denial, The Guardian, 5 October 2015
  32. ^ Jacques, Peter J.; Dunlap, Riley E.; Freeman, Mark (2008). „The organisation of denial: Conservative think tanks and environmental scepticism”. Environmental Politics. 17 (3): 349—385. S2CID 144975102. doi:10.1080/09644010802055576. 
  33. ^ US election: Climate scientists react to Donald Trump’s victory, CarbonBrief, 09.11.2016
  34. ^ "Landing Team" for Trump’s EPA: Climate Science Deniers and a Lawyer Known For Harassing Climate Scientists, Graham Readfearn, DESMOG, December 7, 2016
  35. ^ Trump Questionnaire Raises Concerns About Retaliation Against Energy Department Staff, Brakkton Booker, Breaking News From NPR, December 10, 2016
  36. ^ Trump team disavows climate change questionnaire to Energy Department, CNN, December 15, 2016.
  37. ^ Trump to scrap Nasa climate research in crackdown on ‘politicized science’, Oliver Milman, The Guardian, 23 November 2016
  38. ^ Jerry Brown: 'California will launch its own damn satellite' if Trump stops climate data collection, The Sacramento Bee, Dec 15, 2016
  39. ^ Scientists are frantically copying U.S. climate data, fearing it might vanish under Trump, Brady Dennis, The Washington Post, December 13 2016
  40. ^ In Serbia, climate change forces a new reality
  41. ^ Koliko se klima u Srbiji promenila u poslednjih 30 godina?, Klima 101
  42. ^ Painter & Ashe 2012: "Despite a high degree of consensus amongst publishing climate researchers that global warming is occurring and that it is anthropogenic, this discourse, promoted largely by non-scientists, has had a significant impact on public perceptions of the issue, fostering the impression that elite opinion is divided as to the nature and extent of the threat."
  43. ^ Lever-Tracy 2010, стр. 255: In sum, we see that manufacturing uncertainty over climate change is the fundamental strategy of the denial machine […] As we reflect on the evolution of climate science and policy-making over the past few decades, we believe the denial machine has achieved considerable success – especially in the US but internationally as well. Public concern over global warming and support for climate policy-making in the US is low relative to other nations (see Chapter 10, this volume), contributing to inaction by the US government."
  44. ^ Corcoran, Terence (6 January 2010). "The cool down in climate polls". Financial post. Angus Reid surveyed people…before and after the Copenhagen summit. The drop off in public support for the idea that global warming is a fact mostly caused by human activity looks most pronounced in Canada. In November, 63% of Canadians supported global warming as a man-made phenomenon. By 23 Dec, that support had fallen 52%… A similar trend has been noted in the United States, where confidence in global warming theory has dropped to 46%… down from 51% in July last year. In Britain, only 43% believe man-made global warming is a fact, down from… 55% in July. In all three countries, there are signs of growing skepticism.
  45. ^ White, Rob (12. 6. 2012). Climate Change from a Criminological Perspective. Springer. стр. 48. ISBN 9781461436409. 
  46. ^ Rasmussen Reports (6 February 2009). 54% Say Media Hype Global Warming Dangers.
  47. ^ Rasmussen Reports. (3 December 2009). Americans Skeptical of Science Behind Global Warming.
  48. ^ Begley 2007: "polls found that 64 percent of Americans thought there was 'a lot' of scientific disagreement on climate change; only one third thought planetary warming was "mainly caused by things people do." In contrast, majorities in Europe and Japan recognize a broad consensus among climate experts"
  49. ^ Begley 2007: "A new NEWSWEEK Poll finds that the influence of the denial machine remains strong. Although the figure is less than in earlier polls, 39 percent of those asked say there is "a lot of disagreement among climate scientists" on the basic question of whether the planet is warming; 42 percent say there is a lot of disagreement that human activities are a major cause of global warming. Only 46 percent say the greenhouse effect is being felt today.".
  50. ^ Foster, Craig (2018). „Flat-Earth Anxieties Reflect Misplaced Priorities”. Skeptical Inquirer. 42 (3): 10—11. .
  51. ^ "Oil Company Positions on the Reality and Risk of Climate Change". Environmental Studies. University of Oshkosh—Wisconsin. Приступљено 27. марта 2016
  52. ^ Laville, Sandra (22. 3. 2019). Top oil firms spending millions lobbying to block climate change policies, says report. Gardian. OCLC 1056142271.  Непознати параметар |isnn= игнорисан (помоћ). Приступљено 15. октобра 2019.
  53. ^ IPCC AR4 SYR 2007 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFIPCC_AR4_SYR2007 (help), Section 1: Observed changes in climate and their effects Архивирано 23 децембар 2018 на сајту Wayback Machine.
  54. ^ IPCC AR4 WG2 Ch4 2007, Executive Summary Архивирано 27 јун 2019 на сајту Wayback Machine, p. 213.
  55. ^ Poloczanska et al. 2013
  56. ^ ScienceDaily, 28 June 2018.

Литература уреди


Додај тему
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Порицање_климатских_промена&oldid=26978354”