Жозеф Фурије
Жан Батист Жозеф Фурије (франц. Jean-Baptiste Joseph Fourier;[1] Оксер, 21. март 1768 — Париз, 16. мај 1830) био je француски математичар и физичар рођен у Осеру, а познат је по истраживању Фуријеових редова и њихове примене на проблеме преноса топлоте и вибрација. У његову част су названи Фуријеова трансформација и Фуријеов закон. Фуријеу се, такође, приписује откриће ефекта стаклене баште.[2]
| Жозеф Фурије | |
|---|---|
 Жозеф Фурије | |
| Пуно име | Жан Батист Жозеф Фурије |
| Датум рођења | 21. март 1768. |
| Место рођења | Оксер Француска |
| Датум смрти | 16. мај 1830. (62 год.) |
| Место смрти | Париз Француска |
| Поље | математика физика историја |
| Школа | Виша нормална школа |
| Ученици | Лежен Дирихле Ђовани Плана Клод Луј Навје |
| Ментори | Жозеф Луј Лагранж |
| Познат по | Фуријеов ред Фуријеова трансформација |
БиографијаУреди
Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре Лапласа и Лагранжа. Године 1797. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у Француској револуцији. Прати Наполеона у Египат 1798. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску 1801. године, да би се 1816. преселио у Париз. Постаје члан Академије наука (Académie des sciences) 1817. године, а 1826. члан Француске академије (Académie française) на позицији 5.[3]
Умире у Паризу 1830. године.
Универзитет Жозеф Фурније у Греноблу је назван по њему.
РадовиУреди
Године 1822. објављује Аналитичку теорију топлоте (Théorie analytique de la chaleur). Приписује му се откриће које је објавио у есеју из 1824. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван ефекат стаклене баште. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује Извештај о напретку математике.[3]
БиблиографијаУреди
- „Sur l'usage du théorème de Descartes dans la recherche des limites des racines”. Bulletin des Sciences, Par la Société Philomatique de Paris: 156—165. 1820.
- Théorie analytique de la chaleur (на језику: француски). Paris: Firmin Didot Père et Fils. 1822. OCLC 2688081.
- „Remarques Générales Sur Les Températures Du Globe Terrestre Et Des Espaces Planétaires”. Annales de Chimie et de Physique. 27: 136—167. 1824a.
- Gay-Lussac, Joseph Louis; Arago, François, ур. (1824b). „Resume theorique des Proprietes de la chaleur rayonette”. Annales de Chimie et de Physique. Paris. 27: 236—281.
- Mémoire sur la température du globe terrestre et des espaces planétaires. 7. Mémoires de l'Académie Royale des Sciences. 1827a. стр. 569—604. Translation by W M Connolley
- Mémoire sur la distinction des racines imaginaires, et sur l'application des théorèmes d'analyse algébrique aux équations transcendantes qui dépendant de la théorie de la chaleur. 7. Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1827b. стр. 605—624.
- Analyse des équations déterminées. 10. Firmin Didot frères. 1827c. стр. 119—146. Архивирано из оригинала на датум 2011-09-30. Приступљено 2011-04-20.
- Remarques générales sur l'application du principe de l'analyse algébrique aux équations transcendantes. 10. Paris: Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1827d. стр. 119—146.
- Mémoire d'analyse sur le mouvement de la chaleur dans les fluides. 12. Paris: Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1833. стр. 507—530.
- Rapport sur les tontines. 5. Paris: Memoirs of the Royal Academy of Sciences of the Institut de France. 1821. стр. 26—43.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „Fourier”. Dictionary.com Unabridged. Random House.
- ^ Jonathan., Cowie (2007). Climate change : biological and human aspects. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521873994. OCLC 123113793.
- ↑ 3,0 3,1 „Жозеф Фурије”. Хрватска енциклопедија. Приступљено 27. 1. 2018.
ЛитератураУреди
- Initial text from the public domain Rouse History of Mathematics
- Fourier, Joseph. (1822). Theorie Analytique de la Chaleur. Firmin Didot (reissued by Cambridge University Press, 2009; ISBN 978-1-108-00180-9)
- Fourier, Joseph. (1878). The Analytical Theory of Heat. Cambridge University Press (reissued by Cambridge University Press, 2009; ISBN 978-1-108-00178-6)
- Fourier, J.-B.-J. (1824). Mémoires de l'Académie Royale des Sciences de l'Institut de France VII. 570–604 (Mémoire sur Les Temperatures du Globe Terrestre et Des Espaces Planetaires – greenhouse effect essay published in 1827)
- Fourier, J. Éloge historique de Sir William Herschel, prononcé dans la séance publique de l'Académie royale des sciences le 7 Juin, 1824. Historie de l'Académie Royale des Sciences de l'Institut de France, tome vi., année 1823, p. lxi.[Pg 227]
Спољашње везеУреди
| Жозеф Фурије на Викимедијиној остави. |
- O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Жозеф Фурије”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
- Fourier, J. B. J., 1824, Remarques Générales Sur Les Températures Du Globe Terrestre Et Des Espaces Planétaires., in Annales de Chimie et de Physique, Vol. 27, pp. 136–167 – translation by Burgess (1837).
- Fourier 1827: MEMOIRE sur les températures du globe terrestre et des espaces planétaires
- Université Joseph Fourier, Grenoble, France
- Joseph Fourier and the Vuvuzela on MathsBank.co.uk
- Жозеф Фурије на сајту MGP (на језику: енглески)
- Joseph Fourier – Œuvres complètes, tome 2 Gallica-Math
- Joseph Fourier, Théorie analytique de la chaleur Google books