Портал:Козара и Поткозарје/1.-2. август 1941.

Напомена (овдје)

1. августа 1941. године устанак је захватио село Миљаковце, Ракелиће, Гаћане и Ћелу у приједорском срезу.

1. августа 1941. године око 10 сати непријатељу је стигао у помоћ одред домобрана из Осијека. Предузео је противнапад из Хрватске Костајнице и потиснуо устанике из Костајнице. Устаници су се повукли и образовали фронт око града (баљски фронт).

1.августа 1941. године устаници су се повукли из Добрљина и за 2-3 дана образовали фронт око тог мјеста.

2.августа 1941. године заповједнику санског здруга генералу Драгутину Румлеру, са сједиштем у Приједору, наређено је да »безобзирно угуши побуну! Терен очисти од мушкараца који су способни за борбу, извести их пред пријеки суд или упутити у сабирне логоре. У првом реду очистити сва села, без милости, било мушко или женско, у простору Нови Град-Костајница-Козарска Дубица- Приједор-Омарска-Бања Лука. Особито крај пруге Костајница-Нови-Бањалука и јужно и сјеверно бити све рашчишћено, тако да пруга више не дође у опасност.«. Спровођење ове наредбе било је пропраћено масовним злочинима.

2. августа 1941. године у свитање усташки заповједник Диздар са својом бандом кољача блокирао је Приједор. Том су приликом похватани сви Срби у граду. Настало је клање и убијање недужних људи по улицама, на мосту преко ријеке Сане, у парку испред гимназије, на пијаци »житарници«, на лијевој обали Сане и другим мјестима. У овом масовном клању у Приједору страдало је око 700 људи, жена и дјеце. Међу убијеним налазило се 70 жељезничара. Тако је Приједор остао за један дан без својих 700 грађана. Усташе су том приликом само из села: Брезичани, Паланчиште, Чиркин Поље, Горњи Орловци, Тукови и других, која се налазе непосредно око Приједора, ухватиле и побиле око 4000 људи, жена и дјеце. Само из села Доњи Орловци, Доњи Гаревци и Ђорђе Поље одведено је око 300 сељака. Њих су усташе дивљачки сасјекле сјекирама код мјеста званог »Заједница«, недалеко од жељезничке станице Козарац. Остала су пуста села.

2. августа 1941. године усташе су у Доњем Водичеву поклале 75 људи, жена и дјеце. На узвишцњу повише Костајнице масу од око 4000 родољуба усташе су подијелили у двије групе и ликвидирали их на неколико њива. Недјељу дана се слијевала крв дјеце, жена и стараца. Усташе су ухватиле још 24 човјека које су одвели у Босанску Дубицу и убили. Усташе су вадиле очи људима и на звјерски начин поубијале.

Изе села Шпиље, Вриоца и Верије усташе су похватале 108 мушкараца и отјерали у Босанску Дубицу. Нико се од њих није вратио. Из Козарске Дубице око 280 похапшених отјерано је у цркву у Хрватску Дубицу гдје су поубијани.

Милорада Мијата Ракића из Козарске Дубице усташе су убиле пред оцем и наредиле му да га носи и баци у ријеку Уну, запријетивши му, ако га не баци у Уну, да ће му убити и млађег сина.

2. августа 1941. године усташки зликовци почели су са покољом жена и дјеце у Новом Граду. Жене и дјевојке су прије тога силоване, а затим убијане, док су куће до темеља опљачкане. Једна група мушкараца још исте ноћи поклана је у затворима и њихове лешеве довезли су колима до ријеке Сане гдје су бацани у ријеку, а једна друга група изведена је на мост до ријеке Сане, поклана и бачена у ријеку. Број покланих тога дана у Новом Граду цијени се на око 250 људи.