Портал:Козара и Поткозарје/26.-29. јул 1941.

Напомена (овдје)

26. јула 1941. године др Младен Стојановић је упутио позив да се хитно пошаљу наоружани људи у Паланчиште, тј. на Маслин Баир. Сељаци су имали карабине и пиштоље гасере. Јосип Мажар Шоша и Мићо Шурлан дошли су на терен босансконовског среза и формирали одред.

27. јула 1941. године на састанку на подручју босансконовског среза формирана је Љешљанска група од 60 бораца. За командира одређен је Милорад Мијатовић, резервни официр. То је учињено на подручју Добрљина и Куљана.

Усташе врше невиђене злочине над српским становништвом, а за то вријеме Комунистичка партија Југославије спрема народ на устанак да га заштити од народних издајника усташа и окупатора.

27. јула 1941. године у рану зору плануо је устанак у дрварско-граховском срезу. Устаници су истог дана ослободили Дрвар, а наредног дана Босанско Грахово и Оштрељ и ликвидирали многе оружничке постаје.

Прострујиле су вијести како су се на устанак дигли Дрварчани и Личани, као и народ испод Грмеча. Све то је наелектрисало и онако напету атмосферу у селима. Довољан је био само један пуцањ па да се он слије у хиљаду, у устанак.

29. јула 1941. године у близини куће Драгоја Миљатовића Шварца, у селу Међувођу, срез Босанска Дубица, одржан је састанак партијског руководства за Босанску Дубицу и чланова среског војног штаба, на који је дошао Ахмет Шеховић Шехо да пренесе директиве Ђуре Пуцара Старог, секретара Обласног комитета за Босанску крајину, да се одмах почне са устанком, са оружаном борбом. На састанку су били чланови КПЈ и среског војног штаба за Босанску Дубицу: Бошко Шиљеговић, Милош Шиљеговић, Драгоје Миљатовић Шварц и Драгоја Ручмов. Била је предвиђена прва акција, напад на жандармеријску касарну у Кнежици, која је извршена 30. јула 1941. године. Састанак су осигуравали наоружани борци. При крају састанка наишли су жандари и убили војног повјереника Ђурђа Абуразора. Други стражари отворили су ватру на жандармеријску патролу. Настала је трка за њима.

Народ Кнешпоља је првим плотунима испаљеним 29. јула 1941. године изражавао своје традиционалне жеље. Тако први устанички пуцњи под Козаром одјекнуше у Кнешпољу. Они симболично наговјестише да мира у Кнешпољу нема све до ослобођења.