Миљковац (Ниш) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
Ред 20:
Оскудност праисторијских и античких података даје привид ненасељености сеоског простора, али познато је да је један попречни [[римски путеви|римски пут]] пролазио долином Топоничке реке према [[Голак]]у. Географска целина око Топоничке реке градила је у средњем веку жупу Тополницу с [[Железник (тврђава)|градом Железником]], који је бранио њену сигурност. Остаци Железника, чије су се рушевине доста добро оцртавале још крајем [[19. век]]а, се у облику развалине Куле (односно њеног остатка) и данас виде на стени у [[меандар|меандру]] Топоничке реке 1 км узводно од данашњег сеоског насеља. До почетка [[20. век]]а су се на левој страни Топоничке реке уочавале развалине и средњовековног утврђења [[Градиште (Миљковац)|Градишта]]. Оба ова фортификацијска објекта бранила су у средњовековној Тополници пролаз из [[Јужна Морава|Мораве]] у [[Сврљиг]]. Село које се на месту данашњег Миљковца налазило (и чији континуитет данашњи Миљковац одржава) вероватно је егзистирало као црквено властелинство манастира Светог Николе и Свете Госпође, јер су ови до у недавној прошлости држали делове својих средњовековних поседа.
На давну прошлост Миљковца указује и турски попис [[1498]]. године који га је под данашњим именом евидентирао као [[спахилук]] (зеамет) Али-бега из Ниша с 30 кућа, 6 самачких, 9 удовичких кућа, 3 рајинске воденице (које раде целе године) и с дажбинама у износу 4.989 [[акча|акчи]]. У селу се налази мезра (селиште) Подград која је „сејалиште поменутог села“. Има такође [[Комплекс са црквом Светог Николе у Миљковцу|манастир Светог Николе]], који је хас, с два калуђера, две воденице (које раде целе године) и с дажбином која износи 328 акчи.
Миљковац помињу и аустријске уходе 1783/84. године с око 70 кућа. Озлојеђена спахијском експлоатацијом, нарочито терором нишког мутасерифа Салих-паше, нишка села [[Каменица (Ниш)|Каменица]], [[Церје (Ниш)|Церје]], [[Кравље]], Миљковац, [[Веле Поље]] и [[Палиграце]] су се [[1835]]. године с осталим селима (16 села) побунила („прва Милојева размирица“). Поражени у одлучујућем сукобу код Миљковца, [[Турци]] су прихватили одређене уступке, које касније нису поштовали. То је довело до [[Милојева и Срндакова буна|друге „размирице“]] (устанка) [[1841]] . године у којој је поред других села спаљен и Миљковац. За овај период, тачније за [[1843]]. годину, везан је и почетак рада најстарије основне школе манастирског типа у овом крају. Године [[1881]]. Министарство просвете [[Краљевина Србија|Србије]] обнародовало је указ о редовном раду ове школе, која је пре тога, а и у то време, била центар окупљања за ђаке из десетину околних села. Крајем [[19. век]]а ([[1895]]) Миљковац је мање село с 46 махом задружних домаћинстава и 328 становника, а године [[1930]]. у њему су живела 74 домаћинства и 533 становника.
| |||