Демократска опозиција Србије — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
== Победа 2000. године ==
{{неутралност}}
На редовним изборима за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу Србије, и ванредне изборе за председника СРЈ, 24. септембра 2000. године, ДОС је однео танку победу у првом изборном кругу .{{чињеница|date=09. 2009.}} Кандидат [[Војислав Коштуница]], вођа једне од чланица ДОС-а ([[Демократска странка Србије|Демократске странке Србије]]) победио је кандидата [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-а и [[Југословенска левица|ЈУЛ]]-а и тадашњег југословенског председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Иначе, ДОС је победио у око 90% општина на територији [[Србија|Србије]]. Власт је одбила да призна опозициону победу. Током десет дана протеста широм целе земље, догодио се централни митинг ДОС-а у Београду, [[5. октобар|5. октобра]] [[2000]]. Тада је испред савезне [[Скупштина|Скупштине]] протестовало око милион људи. Већину демонстраната чинили су незадовољни грађани, а учествовале су и разне навијачке групе(Звезде и Партизана највише), организација ОТПОР и други. Током поподнева, маса је упала у Скупштину, и том приликом су на згради настала одређена оштећења, а у гужви је нестао и један број гласачких листића који се налазио у згради. Демонстранти су заузели и зграду државне телевизије и остале државне институције.<ref name=dos/>
 
ДОС је дошао на власт. Војислав Коштуница положио је заклетву [[7. октобар|7. октобра]] и ступио на дужност председника [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. ДОС је на савезном нивоу био у коалицији са [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичком народном партијом]], до избора 2000. коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије. Премијер СРЈ је постао [[Зоран Жижић]], а након његове оставке, премијер је постао [[Драгиша Пешић]]. [[Драгољуб Мићуновић]] је био председник Већа грађана Савезне скупштине, а Срђа Божовић (СНП) председник Већа република.
Лидери Демократске опозиције Србије су били:
1. Војислав Коштуница (Демократска странка Србије),
Линија 64 ⟶ 61:
10. Вук Обрадовић (Социјалдемократија),
11. Душан Михајловић (Нова демократија),
12. ЈозефЈожеф Каса (Савез војвођанских Мађара),
13. МилеМиодраг Исаков (Реформисти Војводине)
14. Ненад Чанак (Лига социјалдемократа Војводине),
15. Момчило Перишић (Покрет за демократску Србију),
Линија 72 ⟶ 69:
18. Мирољуб Лабус (Г17),
19. Срђа Поповић (ОТПОР).
На редовним изборима за Скупштину СРЈ, локалну самоуправу Србије, и ванредне изборе за председника СРЈ, 24. септембра 2000. године, ДОС је однео танку победу у првом изборном кругу .{{чињеница|date=09. 2009.}} Кандидат [[Војислав Коштуница]], вођа једне од чланица ДОС-а ([[Демократска странка Србије|Демократске странке Србије]]) победио је кандидата [[Социјалистичка партија Србије|СПС]]-а и [[Југословенска левица|ЈУЛ]]-а и тадашњег југословенског председника [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Иначе, ДОС је победио у око 90% општина на територији [[Србија|Србије]]. Власт је одбила да призна опозициону победу. Током десет дана протеста широм целе земље, догодио се централни митинг ДОС-а у Београду, [[5. октобар|5. октобра]] [[2000]]. Тада је испред савезне [[Скупштина|Скупштине]] протестовало око милион људи. Већину демонстраната чинили су незадовољни грађани, а учествовале су и разне навијачке групе(Звезде и Партизана највише), организација ОТПОР и други. Током поподнева, маса је упала у Скупштину, и том приликом су на згради настала одређена оштећења, а у гужви је нестао и један број гласачких листића који се налазио у згради. Демонстранти су заузели и зграду државне телевизије и остале државне институције.<ref name=dos/>
 
ДОС је дошао на власт. Војислав Коштуница положио је заклетву [[7. октобар|7. октобра]] и ступио на дужност председника [[Савезна Република Југославија|Савезне Републике Југославије]]. ДОС је на савезном нивоу био у коалицији са [[Социјалистичка народна партија Црне Горе|Социјалистичком народном партијом]], до избора 2000. коалиционог партнера Социјалистичке партије Србије. Премијер СРЈ је постао [[Зоран Жижић]], а након његове оставке, премијер је постао [[Драгиша Пешић]]. [[Драгољуб Мићуновић]] је био председник Већа грађана Савезне скупштине, а Срђа Божовић (СНП) председник Већа република.
 
== Ђинђићева влада ==