Википедија

Toledska prevodilačka škola — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 16:
[[Датотека:Alfonso X el Sabio (José Alcoverro) 01.jpg|десно|мини|150п|Alfonso X Učeni]]
 
U [[XII]] veku je [[Надбискуп|nadbiskup]] Rajmundo (''Raimundo'' [[1126]]-[[1152]]) bio taj koji je pokrenuo [[Превођење|prevođenje]] filozofskih i religioznih dela sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]] jezik. Više od jednog veka ova škola je bila najvažnija među evropskim katedralskim školama.<ref name="Jebra_1984">Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar-jun 1984: 92-99</ref> Prevodila su se [[Aristotel|Aristotelova]]ova dela koja su sadržala komentare arapskih filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sine]] i [[Ал Фараби|Al Farabija]], a takođe je preveden i [[Куран|Kuran]]. Za organizovanje sistematskog prevođenja sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Кастиљански језик|kastiljanski jezik]], u [[XIII]] veku, za osposobljavanje [[Кастиљански језик|kastiljanskog jezika]] da preuzme veliki broj funkcija koje je do tada vršio [[Латински језик|latinski]], posebno je značajna kralj [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] .<ref name="Samurović-Pavlovi">Samurović-Pavlović Ljiljana. Španska književnost I. Beograd: Nolit, 1985</ref>.
 
Načini na koje su prevodili vremenom su se menjali. U početku, [[Јевреји|Jevrejin]] ili [[Хришћани|hrišćanin]] koji je znao [[Арапски језик|arapski]] prevodio je na narodni jezik tekst, i to usmeno, pred drugim [[Преводилац|prevodiocem]], koji je slusao i prevodio na [[Латински језик|latinski]]. Kako je vreme odmicalo, ovakav način rada je promenjen, za vreme [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonsa X]], knjige su prevodili ljudi koji su poznavali više [[Језик|jezika]], mada je njihov rad na kraju bio prekontrolisan. Takođe, prevodilo se i sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Хебрејски језик|hebrejski]], kao i sa [[Хебрејски језик|hebrejskog]] na [[Латински језик|latinski]].<ref>Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar - jun 1984: 92-99</ref>
Ред 26:
[[Датотека:Lapidario.jpg|десно|мини|150п|Drago kamenje]]
 
Knjige o znanju astronomije (''Los Libros del saber de astronomía'') – u knjigama je uglavnom izložen [[ПтоломејКлаудије Птолемеј|Ptolomejev]] planetarni sistem. Knjige su sastavili Alfonsovi saradnici služeći se arapskim i jevrejskim spisima.
 
Alfonsove tablice (''Las Tablas alfonsíes'') – knjiga o astronomiji. Autori su Alfonsovi astronomi. U knjizi izlažu svoja zapažanja o nebeskim telima stečena tokom naučnih posmatranja u opservatoriji na reci [[Тахо (река)|Taha]] u [[Toledo|Toledu]].
 
Drago kamenje (''Lapidario'') – Alfonso je zadužio jednog sveštenika i jednog jevrejskog fizičara da ovu knjigu pronađenu kod jednog toledskog [[Јеврејин|Jevrejina]] prevedu na kastiljanski. U knjizi su objašnjene čudotvorne osobine dragog i poludragog kamenja, kao i njihov uticaj na sudbinu i zdravlje čoveka.
Ред 37:
Značajni prevodioci toga doba jesu Domingo Gundisalvo, Đerardo iz Kremone, Huan Ispalense i [[Герман Далматински|German Dalmatinski]].
Domingo Gundislavo i Huan Ispalense su sarađivali, Ispalense je prevodio sa arapskog na narodni, a zatim Gundisalvo na [[Латински језик|latinski]]. Gundisalvo je preveo je neka dela islamskog filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sine]] i persijskog filozofa [[Ал Фараби|Al Farabija]].
Đerard od Kremone je takođe prevodio sa arapskog na latinski, značajan je njegov prevod [[ПтоломејКлаудије Птолемеј|Ptolomejovog]] dela [[Алмагест|Almagest]].
[[Герман Далматински|German Dalmatinski]] je bio prevodilac slovenskog porekla, radio je na prvom evropskom prevodu [[Куран|Kurana]] na [[Латински језик|latinski jezik]].<ref name="Jebra_1984"/><ref>Castro, Américo. España en su historia - Cristianos, moros y judios. Barcelona: Crítica, 2001</ref>
 
Ред 70:
 
== Reference ==
{{reflist|2}}
 
== Spoljašnje veze ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Toledska_prevodilačka_škola”