Ђорђо Вазари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ситно |
проширен чланак |
||
Ред 16:
| деца =
| поље =
| правац_традиција = [[Ренесанса]]
| утицаји_од = [[Андреа дел Сарто]], [[Микеланђело]]
| утицао_на =
| значајна_дела = Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара
| боја = #CCCC99
}}
'''Ђорђо Вазари''' ({{јез-ита|Giorgio Vasari}}; [[Арецо]], [[30. јул]] [[1511]] — [[Фиренца]], [[27. јун]] [[1574]]) је био [[Италија|италијански]] [[маниризам|маниристички]] [[сликар]], [[архитекта]] и писац понате књиге ”Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара”. Радио је у [[галерија Уфици|галерији Уфици]] ({{јез-ита|Uffizi}}). Значајан је као [[историчар уметности]]. Његово дело ''-{Le vite de' piu eccellenti architetti, pittori, et scultori Italiani}-'' (Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара) представља збирку од приближно 200 [[биографија]] ренесансних уметника. Дело је посвећено Козиму де' Медичију. Први пут је објављено [[1550]]. и прерађено [[1568]]. године. Вазаријево вредновање [[венецијанска ренесанса|венецијанске уметности]] обојено је његовом великом пристрасношћу према свему што долази из [[Фиренца|Фиренце]]. Такође, због обожавања [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]] потцењује вредност других. Ипак, упркос извесним нетачностима, Вазаријева књига је изузетно значајан извор информација који се односи на историју [[ренесанса|ренесансне уметности]]. Први комплетан превод на [[енглески језик]] појавио се [[1850]]. године.
== Рани живот ==
Васари је рођен у [[Арезо|Арезу]], [[Тоскана]]. <ref>http://www.kirjasto.sci.fi/gvasari.htm/</ref> Препоручен у раном узрасту од свог рођака [[Лука Сињорели|Луке Сињорелија]], постаје ученик [[Гуглиелмо да Марсиглиа]], вешт сликар од [[Витраж|витража]]. Послат у [[Фиренца|Фиренцу]] са шеснаест година на препоруку кардинала Силвија Пасеринија, придружио се кругу [[Андреа дел Сарто|Андреје дел Сарта]] и његовим ученицима [[Фиорентином]] и [[Понтормом]] где је његово [[Хуманизам|хуманистичко образовање]] охрабрено. Спријатељио се са [[Микеланђело|Микеланђелом]] чији ће сликарски стил временом значајно утицати на његов.
== Преводи Вазаријевог дела на српски језик ==
До сад су позната три издања, превода Иванке Јовичић, и то: (1) Београд, Култура, 1961; (2) Београд, -{Terra-press}-, Пирг, 1995, и (3) Београд, -{Libretto}-, 2000.
| |||