Црква Свете Петке у Станичењу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 32:
* ''"Одавно, сигурно је то било још крајем XVIII века, овде у [[црква|цркви]] [[Станичење|станичењској]] изгинули су и [[Свештеник|свештеници]] и сав [[народ]] који се ту затекао а црква после није радила више од 30 година. А то је било овако: једне године, баш на [[Благовести]], свештеници су служили свету [[литургија|литургију]] и било је много народа у цркви и у [[порта|порти]] [[црква|црквеној]]. Одједном ударе [[Крџали|крџалије]] и нападну на народ у цркви и порти и поче најужасније убијање и клање. Изгинуше свештеници и силан свет, који се затекао у цркви и порти. Све је опљачкано па и црква не само што је опљачкана, него и готово и разрушена. И дан дањи где год се нешто почне копати у црквеној порти, наилази се на [[Скелетни систем|човечије кости]]. Те су [[кост]]и од погибије на Благовести. Од тада црква у Станичењу није могла више служити, све до 1829.-е године. А није имала ни [[свештеник]]а, јер су свештеници често страдали. Те године [[станичење|Станичењци]] добијају свештеника и замоле [[спахија|спахију]] да им допусти да опет опораве [[црква|цркву]] и да могу у њој служити. [[Спахија]] им изађе у сусрет али под условом да му сваке године, на дан [[црква|црквене]] [[Слава|славе]] - 26.-ог [[Јул]]а - [[село]] даје по једну јалову [[овца|овцу]]. Станичењци опораве цркву и она поче служити, а спахија је од тада свеке године на [[Света Петка|Свету Петку]] добијао јалову овцу од [[село|села]] на поклон."''
 
Захваљујући неким сачуваним [[запис]]има наведени догађај може се поуздано датирати у 1796.-у годину. У једној [[Богослужбена књига|богослужбеној књизи]] из [[Манастир Дивљане|манастира Св. Димитрија]] код [[Бела Паланка|Беле Паланке]] остало је забележено да су те године крџалије попленили и спалили многа села и [[град]]ове. Исти догађај се помиње у запису [[поп]]апопа Николе на једном рукописном [[јеванђеље|јеванђељу]] које се сада чува у [[Софија|Софији]].
 
Последње страдање станичењског храма догодило се непосредно уочи ослобођења од [[Турци|Турака]]. Приликом повлачења пред наступањем [[СрпскаВојска војскаКнежевине Србије|српске војске]], у јесен 1877.-е године, [[Черкези]] су општој пљачки оскрнавили и цркву у Станичењу и спалили су све [[Богослужбена књига|богослужбене књиге]].
 
=== Прва звона ===
Ред 86:
[[Храм]] је сачувао већи део свог сликаног програма. У његовој унутрашњости страдале су само [[Фреска|фреске]] на полуобличастом [[свод]]у, а сав остали програм се лако ишчитава и тематски добро сагледава. Уочавање сликарског поступка и детаља, међутим, умањено је пулверзацијом [[фреска|фресака]], процесом видљивим у свим деловима сликаног ансамбла, због чега фреске изгледају као да су пресвучене сивом скрамом, а знатан број појединости, посебно на инкарнату фигура, заувек је нестао. О [[фреска]]ма [[Станичење|Станичења]] до сада је сразмерно мало записано. Првим извештајем, [[Радивоје Љубинковић|Радивоја и Мирјане Љубинковић]], објављеним након археолошких и архитектонско-конзервативних радова на [[црква|цркви]], указано је на овај, науци до тада непознат [[споменик]], но приказ [[Станичење|станичењских]] фресака остао је добрим делом непотпун.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве, pp. 113-116''</ref>
* [[фреска|Живопис]] на полуобличастом своду у [[Наос]]у, данас готово уништен, садржао је стојеће представе старозаветних [[prorok|пророка]], како показују мали остаци [[фреска|живописа]] а што је иконографски и сасвим очекивано. На јужној половини, у источном делу, постоје остаци три стојеће фигуре па се, упоређујућо величину простора у продужетку, може претпоставити да је на тој страни било десетак фигура, односно, на обе стране свода укупно преко двадесет.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве: Наос, pp. 117-145''</ref>
* Мале димензије [[Грађевина|грађевине]] условиле су сведени програм фресака у [[олтар]]у. У њему, као најоучљивије, нема сцене Причешћа [[апостоли|апостола]]. [[Фреска|Фреске]] са свода и [[Славолук|тријумфалног лука]] - [[Спасовдан|Вазнесење Христово]] и [[Благовести]] [[Богородица|Богородици]] - припадају већ разматраној целини Великих [[празник]]а. Конха [[Апсида|апсиде]] садржи неуобичајене представе [[Богородица|Богородице]] са [[Христос|Христом]] на престолу са [[Свети Никола|Св. Николом]] и [[Патријарх српски Кирило|Св. Кирилом]] [[филозоф]]омфилозофом и у зони испод, Поклоњење [[Христос|Христу]]-жртви. У ниши проскомидије је допојасни Мртви [[Христос]], на зидовима су стојеће фигуре тројице Св. [[Ђакон]]а, а на источном и јужном зиду ђаконикова фронтална попрсја двојице [[епископ]]а.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве: Олтар, pp. 146-172''</ref>
* Садржај фресака источног зида припрате чине следећи делови:
::# циклус патрона храма,