Црква Свете Петке у Станичењу — разлика између измена

* ''"Одавно, сигурно је то било још крајем XVIII века, овде у [[црква|цркви]] [[Станичење|станичењској]] изгинули су и [[Свештеник|свештеници]] и сав [[народ]] који се ту затекао а црква после није радила више од 30 година. А то је било овако: једне године, баш на [[Благовести]], свештеници су служили свету [[литургија|литургију]] и било је много народа у цркви и у [[порта|порти]] [[црква|црквеној]]. Одједном ударе [[Крџали|крџалије]] и нападну на народ у цркви и порти и поче најужасније убијање и клање. Изгинуше свештеници и силан свет, који се затекао у цркви и порти. Све је опљачкано па и црква не само што је опљачкана, него и готово и разрушена. И дан дањи где год се нешто почне копати у црквеној порти, наилази се на [[Скелетни систем|човечије кости]]. Те су [[кост]]и од погибије на Благовести. Од тада црква у Станичењу није могла више служити, све до 1829.-е године. А није имала ни [[свештеник]]а, јер су свештеници често страдали. Те године [[станичење|Станичењци]] добијају свештеника и замоле [[спахија|спахију]] да им допусти да опет опораве [[црква|цркву]] и да могу у њој служити. [[Спахија]] им изађе у сусрет али под условом да му сваке године, на дан [[црква|црквене]] [[Слава|славе]] - 26.-ог [[Јул]]а - [[село]] даје по једну јалову [[овца|овцу]]. Станичењци опораве цркву и она поче служити, а спахија је од тада свеке године на [[Света Петка|Свету Петку]] добијао јалову овцу од [[село|села]] на поклон."''

 

 

 

=== Прва звона ===

[[Храм]] је сачувао већи део свог сликаног програма. У његовој унутрашњости страдале су само [[Фреска|фреске]] на полуобличастом [[свод]]у, а сав остали програм се лако ишчитава и тематски добро сагледава. Уочавање сликарског поступка и детаља, међутим, умањено је пулверзацијом [[фреска|фресака]], процесом видљивим у свим деловима сликаног ансамбла, због чега фреске изгледају као да су пресвучене сивом скрамом, а знатан број појединости, посебно на инкарнату фигура, заувек је нестао. О [[фреска]]ма [[Станичење|Станичења]] до сада је сразмерно мало записано. Првим извештајем, [[Радивоје Љубинковић|Радивоја и Мирјане Љубинковић]], објављеним након археолошких и архитектонско-конзервативних радова на [[црква|цркви]], указано је на овај, науци до тада непознат [[споменик]], но приказ [[Станичење|станичењских]] фресака остао је добрим делом непотпун.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве, pp. 113-116''</ref>

* [[фреска|Живопис]] на полуобличастом своду у [[Наос]]у, данас готово уништен, садржао је стојеће представе старозаветних [[prorok|пророка]], како показују мали остаци [[фреска|живописа]] а што је иконографски и сасвим очекивано. На јужној половини, у источном делу, постоје остаци три стојеће фигуре па се, упоређујућо величину простора у продужетку, може претпоставити да је на тој страни било десетак фигура, односно, на обе стране свода укупно преко двадесет.<ref>[http://www.academia.edu/2002453/Crkva_Svetog_Nikole_u_Stanicenju_The_Church_of_St_Nicholas_in_Stanicenje Црква Светог Николе у Станичењу] ''Сликарство Цркве: Наос, pp. 117-145''</ref>

* Садржај фресака источног зида припрате чине следећи делови:

::# циклус патрона храма,