Маринер 2 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
козметичке измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 27:
'''Маринер 2''' била је америчка летелица из серије [[Маринер]] дизајнирана за проучавање [[Меркур
Маринер 2 први је успешно дошао до Венере и представљао је упрошћену верзију ''Рејнџера'' баш као и [[Маринер 1]]. Летелица је требала да буде лансорана на Atlas-Centaur ракети, али она није била спремна. За дизање изван атмосфере зато се користи стари модел Atlas-Agena. Лансирана је 27. августа 1962. и кренула ка Венери, где се нашла 14. децембра и била на минималног удаљености од планете (34 773 километара).
Маринер 2 био је хексагоналног облика, са свега једним метром у пречнику главног дела. Одатле су се гранали соларни панели и остали инструменти и антене за комуникацију. Летелица је поседовала два [[Радиометар|радиометра]] (за [[Инфрацрвена светлост|инфрацрвени]]) и микроталасни део спектра),
сензор за [[Микрометеорит|микрометеорите]], сензор за соларну плазму и [[
На путу до Венере, Маринер 2 мерио је [[
== Инструменти ==
Само 18 килограма од укупне масе маринера 2 било је дозвољено за инструменте у сврху научних истраживања. Коришћени су следећи инструменти:
* '''Радиометар''' за микроталасно зрачење који је коришћен да би се одредила температура на планети и одредиле карактеристике атмосфере. Мерења су рађена на две таласне дужине (13.5 и 19 милиметара) и цео радиометар тежио је 10 килограма а напајање је било од 4 до 9 [[Ват|вати]].
* '''Радиометар''' за инфрацрвено зрачење који је коришћен за одређивање температуре планете, али за разлику од радиометра у микроталасном делу спектра, овај је истраживао само мање делове планете, а не планету у целини. Снимано је на две таласне дужине где су сигнали били најјачи (од 8 до 9 µm фокусирано на 8.4 и од 10 до 10.8 µm фокусирано на 10.4). Овај инструмент тежио је 1.3 килограма и захтевао свега 2.4 вата за напајање. Мерио је температуре од 200 до 500 К.
* '''Магнетометар''' мерио је [[
▲* '''Магнетометар''' мерио је [[Магнетно поље|магнетно поље]] саме Венере као и осталих планета. Коришћене су две скале које је инструмент сам аутоматски мењао: ± 64 γ и ± 320 γ (1 γ = 1 нанотесла).
* '''Детектор [[Космичко зрачење|космичких зрака]]''' који је мерио честице са високом енергијом у космичком зрачењу.
* '''Детектор соларне плазме''' који мери спектар слабо позитивних наелектрисаних честица које долазе од Сунца, тј. соларни ветар.
==Мисија==
* експеримент са радиометрима
* истраживање магнетосфере Венере и других планета
* мерење количине наелектрисаних честица у соларном ветру
* детекција микрометеорита
* оцењивање рада комуникационих сиистема
Линија 68 ⟶ 61:
==Резултати==
Маринеров радиометар је 14. децембра 1962. скенирао делове планете [[Венера|Венере]] у микроталасном делу спектра. Са снимањем се почело у 18:59 UTC и оно је трајало не више од 35 минута. Скенирана су три дела:
* терминатор
Линија 78 ⟶ 69:
Откривено је и да планета поседује веома дебелу атмосферу која на планети прави [[Efekat staklene bašte|ефекат стаклене баште]] и не дозвољава топлоти да напусти њену површину. Зато су температуре доста високе.
Магнетометром истражена су
Могуће је, да како је Пионир 5 показао, Венера има магнетно поље али оно је слабо (1/10 Земљиног).
== Види још ==
* [[Маринер 1]]
* [[Маринер]]
Линија 93 ⟶ 84:
* [[Маринер 10]]
== Извори ==
* http://ntrs.nasa.gov/archive/nasa/casi.ntrs.nasa.gov/19660006862.pdf
* http://solarsystem.nasa.gov/missions/profile.cfm?MCode=Mariner_02
* http://airandspace.si.edu/collections/artifact.cfm?id=A19760027000
[[Категорија:
[[Категорија:Венера]]
[[Категорија:
| |||