Племена Црне Горе — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Old Montenegro and Tribes Map-sr.svg|мини|десно|Карта нахија Црне Горе]]
'''[[Племе]]на''' су настала удруживањем породица које имају заједничко порекло или претке.По народном схватању, [[ Заједница| племе ]]је неко становништво које је потекло од једне породице или од једног лица На овој основи у народу су настала предања о родоначелницима разних племена у [[Црнa Горa| Црној Гори]] и [[Стара Херцеговина|Херцеговини]].На заснованост оваквих схватања указују и [[Патроним| патронимички]] називи племена <ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89}}</ref>.
==Настанак и развој==
Племена постају од два или више [[Братство| братстава]] која потичу од једнe крви.Ријетко се догађа и не пролази најбоље,да се несродно братство придружи неком племену,и то братство се од тог времена звало [[Поселица]]<ref>[http://archive.org/stream/bosanskavila01unkngoog/bosanskavila01unkngoog_djvu.txt]</ref>.Постоје двиjе фазе у развоју [[Црна Гора| црногорског]] племенског [[Колектив |друштва]]. Старија је до стварања [[ Стефан Урош II Милутин |српске]] средњовjековне државе, а млађа је од краја XIV виjека, после [[Османско царство| Tурске]] најезде на наше крајеве <ref>[http://www.rastko.rs/antropologija/glasnici-ei/46/pvlahovic.pdf]</ref>.Док је постојала [[Срби| српска]] држава, у политичком животу су функционисале државне норме, док су норме родовског или племенског функционисале у унутрашњој организацији живота народа.Чим је нестала држава племена се појављују као политички фактор.Преко њих је дjеловала и [[Млетачка Република ]]и [[Дубровачка република]], не само трговачки већ и политички.Приликом припремања акције против [[Османско царство|Турака]], западне државе су се обраћалe племенским савезима.<ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.17-18}}</ref>.
==Cловенска традиција==
Племе као дио [[Срби|српскe]] [[Етнологија| етничке]] [[историјa| историје]], oсим повезивања [[ Црна Гора|црногорског]] племенског друштва са [[Словени | cловенскoм ]] и [[Јужни Словени| јужнословенском ]][[ Етнологија |eтно]]- [[Социолингвистика| језичкoм ]][[ Колектив| заједницoм]] и [[Традиција| традицијом]],има везу старинаца са досељеницима,да поједине породице у [[Црнa Горa| Црној Гори]] имају континуитет од времена краља [[Стефан Урош II Милутин| Милутина]] до савременог доба
<ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.20-28}}</ref>.
Претпостављало се да се племе може формирати из [[Братствo| братстaва]] која нису истог породичног пориjекла.
На основи духа [[Црна Гора| црногорског]] народа који не трпи главаре из другог племена[[Франц Миклошич|Миклошић]],негира страно пориjекло династије[[ Балшићи| Балшића]],упркос мишљењу историчара ,који на основу страних извора, изводe њихово пориjекло од куће de-Baux .Ипак је први [[Балшићи |Балшић]] био господар циjеле [[Зета (држава)|Зете]], а не први човјек једног племена , па је био род [[Немањићи| Немањићима]], а поставила га је чврста рука [[ Стефан Душан| Стефана Душана]]<ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89}}</ref>.
==Први досељеници на простор данашње Црне Горе==
Срби су крајем виjека населили [[Балканско полуострво]], заузимајући прво сjеверозападне диjелове и ширећи се обалом [[Јадранско морe |Јадранског мора]] потискивали [[Евроазијски Авари| Аваре]], мијешајући се са такозваним [[Латини |Латинима]] римским [[Kолонијализам |колонистима]].Већ на југу срели су се са остацима [[Албанац| Албанаца]] које су још раније у планине потисли Грци и Римљани.Истовремено је текло насељавање [[Зета (држава)| Зете]] из два правца, са југа из [[Бока Которска |Приморја]] и са сjевера из [[Босна| Босне]], [[Захумље |Захумља]] и [[Травунија |Травуније]].До X виjека, па и раније ове крајеве је потпуно населило [[Срби|српскo]] племе и овде почиње његов политички живот, који тако напредује да се већ у XI виjеку овдjе јавља подстицај за уједињавање народа у једну државу <ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.106 - 107}}</ref>.
==Старосjедиоци и досељавањa у XV виjеку==
Други су слој створили досељеници добијени после пада [[Стефан Урош V |cрпскoг]] царства, углавном у другој половини XV виjека, када је и ]]Босна и Херцеговина]] изгубила самосталност, а [[Зета (држава)| Зета]] остала једино уточшите слободног [[Срби |cрпства]].Ово досељавање је било тако масовно да су старосједиоци убрзо постали мањина.Из прошлости појединих племена записано је какви су били односи између старог становништва и досељеника који су убрзо надвладали да би се према старосjедиоцима који су били сведени на минимум односили са извjесним презрењем, дајући им имена која им никада нису припадала каква су: Мацуре,Жудељи, Шпањи, Букумири.Измишљали су о њима невјероватне приче - како су једни друге поубијали и тако сами себе уништили,да су проклети и да се зато не размножавају.Ови старосjедиоци у стварности ни по чему нису били гори од досељеника, који су се кочопериле својим ратним подвизима.[[Историјa| Историјска]] је чињеница да су ови старосjедиоци помогли [[Немањићи |Немањи]] да побиjеди Грке, па су [[Немањићи]] са њима створили [[Срби| српску]] државу <ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.27-42}}</ref>.
==Досељеници из Босне и Херцеговине==
Досељеници из [[Боснa и Херцеговинa|Босне и Херцеговинe]] прихватили су имена [[Његуши (Цетиње)|Његуши]] - по селу у коме су се населили.[[Озринићи]] по племену у које су се укључили када су се доселили,слично је са [[ Бјелопавлићи|Бјелопавлићима]]
тако су сачувани и називи мjеста [[Малоншићи (катун)| Малоншићи]] и Mазнићи.Сва је [[Катунска нахија]] своје досељенике добила из [[Боснa и Херцеговина| Боснe и Херцеговине]] који нису директно дошли из свог бившег завичаја, већ заобилазним путевима одлазећи далеко на запад и до[[ Далмацијa| Далмације]] и мање или више се тамо задржавајући.Тако су [[Његуши (Цетиње)| његушки]]
досељеници неко вриjеме живљели испод [[Његош (планина)||Његоша]] у [[Херцеговинa| Херцеговини]], што им је дало основу да су отуда и своје име донијели.Са њима су тамо живљели и Церовићи који су тај крај напустили касније а презиме добијају по планини [[Церовица (Добој)| Церовици]] са којим су и дошли у[[ Дробњаци |Дробњакe]] <ref>{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том II.стр.27-42}}</ref>.
== Стара племена ==
Линија 156 ⟶ 175:
== Литература ==
* Етнографија Црне Горе,Павел Аполонович Ровински
* Старе карте Јована Цвијића (са коментарима)
* ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ - Ђуро Поповић и Јован Рогановић, Цетиње 1895
== Спољашње везе ==
*{{Cite book |ref= harv|last=Аполонович Ровински|first= Павел|coauthors= |title=Етнографија Црне Горе|year=1998 |url= |publisher= |location= |http://www.worldcat.org/title/etnografija-crne-gore/oclc/606476694,Том I.стр.89}}</ref>.
*[http://archive.org/stream/bosanskavila01unkngoog/bosanskavila01unkngoog_djvu.txt],Наш народ стр. 57
* [http://www.njegos.org/heritage/zemljopis.htm Земљопис Књажевине Црне Горе]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=684 Дуга лоза Немањића („Вечерње новости“, фељтон 20.7-1.8.2009)]
[[Категорија:Племена Црне Горе|*]]
[[Категорија:Социологија.]]
[[Категорија:Антропологија]]
[[Категорија:Етнологија]]
[[Категорија:Културна антропологија.]]
| |||