Отворите главни мени

Племена Црне Горе

Карта нахија Црне Горе

Племена су настала удруживањем породица које имају заједничко поријекло или претке. По народном схватању, племе је заједница неког становништва које је потекло од једне породице или од једног лица. На овој основи у народу су настала предања о родоначелницима разних племена у Старој Црној Гори и Старој Херцеговини. На заснованост оваквих схватања указују и патронимички називи племена.[1]

Настанак и развојУреди

Племена постају од два или више братстава која потичу од једне крви. Ријетко се догађа и не пролази најбоље, да се несродно братство придружи неком племену, и то братство се од тог времена звало поселица.[2] Постоје двије фазе у развоју црногорског племенског друштва. Старија је до стварања средњовјековне српске државе, а млађа је од краја XIV вијека, послије Турске најезде на наше крајеве.[3] Док је постојала српска држава, у политичком животу су функционисале државне норме, док су норме родовског или племенског функционисале у унутрашњој организацији живота народа. Чим је нестала држава племена се појављују као политички фактор. Преко њих је дјеловала и Млетачка и Дубровачка република, не само трговачки већ и политички. Приликом припремања акције против Турака, западне државе су се обраћале племенским савезима.[4]

Словенска традицијаУреди

Племе као дио српске етничке историје, осим повезивања црногорског племенског друштва са cловенском и јужнословенском етно-језичком заједницом и традицијом, има везу старинаца са досељеницима, да поједине породице у Црној Гори имају континуитет од времена краља Милутина до савременог доба.[5]

Претпостављало се да се племе може формирати из братстава која нису истог породичног поријекла. На основи духа црногорског народа који не трпи главаре из другог племена Миклошић, негира страно поријекло династије Балшића, упркос мишљењу историчара, који на основу страних извора, изводе њихово поријекло од куће de-Baux. Ипак је први Балшић био господар цијеле Зете, а не први човјек једног племена, па је био род Немањићима, а поставила га је чврста рука Стефана Душана.[1]

Први досељеници на простор данашње Црне ГореУреди

Срби су крајем вијека населили Балканско полуострво, заузимајући прво сјеверозападне дијелове и ширећи се обалом Јадранског мора потискивали Аваре, мијешајући се са такозваним Латинима римским колонистима. Истовремено је текло насељавање Зете из два правца, са југа из Приморја и са сјевера из Босне, Захумља и Травуније. До X вијека, па и раније ове крајеве је потпуно населило српско племе и овде почиње његов политички живот, који тако напредује да се већ у XI вијеку овдје јавља подстицај за уједињавање народа у једну државу.[6]

Старосједиоци и досељавања у XV вијекуУреди

Други су слој створили досељеници добијени после пада Српског царства, углавном у другој половини XV вијека, када је и Краљевина Босна изгубила самосталност, а Зета остала једино уточшите слободног cрпства. Ово досељавање је било тако масовно да су старосједиоци убрзо постали мањина. Из прошлости појединих племена записано је какви су били односи између старог становништва и досељеника који су убрзо надвладали да би се према старосједиоцима који су били сведени на минимум односили са извјесним презрењем, дајући им имена која им никада нису припадала каква су: Мацуре, Жудељи, Шпањи, Букумири. Измишљали су о њима невјероватне приче — како су једни друге поубијали и тако сами себе уништили, да су проклети и да се зато не размножавају. Ови старосједиоци у стварности ни по чему нису били гори од досељеника, који су се кочопериле својим ратним подвизима. Историјска је чињеница да су ови старосједиоци помогли Немањи да побиједи Византију, па су Немањићи са њима створили српску државу.[7]

Досељеници из Босне и ХерцеговинеУреди

Досељеници из Босне и Херцеговине прихватили су имена Његуши — по селу у коме су се населили. Озринићи по племену у које су се укључили када су се доселили, слично је са Бјелопавлићима тако су сачувани и називи мјеста Малоншићи и Мазнићи. Сва је Катунска нахија своје досељенике добила из Босне и Херцеговине који нису директно дошли из свог бившег завичаја, већ заобилазним путевима одлазећи далеко на запад и до Далмације и мање или више се тамо задржавајући. Тако су његушки досељеници неко вријеме живљели испод Његоша у Херцеговини, што им је дало основу да су отуда и своје име донијели. Са њима су тамо живљели и Церовићи који су тај крај напустили касније, а презиме добијају по планини Церовици са којим су и дошли у Дробњаке.[7]

Стара племенаУреди

Црногорска племена су насељавала данашњу територију Црне Горе, некадашње Рашке и Зете, окупљени око својих заједничких предака.

Подела племена по групама (Јован Цвијић)Уреди

Подељена су на две групе. У средњовековној Црној Гори је било 21 племе, које је се налазило у 4 нахије. У Рашкој је било 26 племена, која су се налазила у 3 области.

Племена у нахијамаУреди

Племена у областимаУреди

Подела племена по нахијама (Књажевина Црна Гора)Уреди


Званична подела по племенима према Земљопису Књажевине Црне Горе објављеног на Цетињу 1899. године.

Катунска нахијаУреди

Ријечка нахијаУреди

Црмничка нахијаУреди

Приморска нахијаУреди

Ова се нахија не дијели на племена, као остале нахије, већ на два округа:

  • Улцињски округ
  • Барски округ

Љешанска нахијаУреди

Зетска нахијаУреди

Брдска нахијаУреди

Васојевићка нахијаУреди

Нахија се дели по земљишту на следеће области:

Морачка нахијаУреди

  • Доња Морача
  • Горња Морача
  • Ровци
  • Колашин (округ)

Никшићка нахијаУреди

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 Аполонович Ровински 1998, стр. 89
  2. ^ „Наш народ”. Босанска вила: 57. 
  3. ^ ВЛАХОВИЋ, Петар. ЕТНИЧКА ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКИ ПРОЦЕСИ СТАРЕ ЦРНЕ ГОРЕ И БОКЕ У НАУЧНОМ ДЕЛУ ЈОВАНА ЕРДЕ­ ЉАНОВИЋА (PDF). Гласник Етнографског института САНУ.  soft hyphen character у |title= на позицији 85 (помоћ)
  4. ^ Аполонович Ровински 1998, стр. 17-18
  5. ^ Аполонович Ровински 1998, стр. 20-28
  6. ^ Аполонович Ровински 1998, стр. 106 - 107
  7. 7,0 7,1 Аполонович Ровински 1998, стр. 27-42

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди