Голија (Црна Гора)

Голија је планина Динарског планинског система у Црној Гори, северозападно од Никшића. Планински венац протеже се у динарском правцу, на дужини од око 40 km, паралелно са јужнијом Његош планином, између Никшићког и Гатачког поља, широка до 8 km. Највиши врх су Млечеве греде (1942 m), који се некада на картама означава Бајово ждријело. Наиме шире подручје врха носи назив Млечеве греде, док је стеновити прилаз са северне стране Бајово ждријело. Највиша тачка врха налази се на гребенском масиву централног дела планине. Југоисточније од ње је други по висини врх Чардак (1 935 m).

Голија
Географске карактеристике
Највиша тачкаЛеденице
Ндм. висина1945 m
Координате43° 01′ 13″ СГШ; 18° 46′ 57″ ИГД / 43.0202° СГШ; 18.7825° ИГД / 43.0202; 18.7825
Географија
Голија на мапи Црне Горе
Голија
Голија
Државе Црна Гора

Планина је добила име по голетној ширини, односно распрострањеном голетном вршном простору, поготово на јужној страни планинског везаног била. Народски назив за ову планину је множина „Голије”, па се говори се о Голијама као планини. У литератури и на картама наводи се назив у једнини Голија, по селу под планином.

Изграђена је од кречњака и доломита кредне старости. Обрасла је шумом, већином са северне стране, док је јужна страна голетна. Гребен планине је таласаста зараван подесна за ходање по врховима. [1] Планинске падине су доста стрме, а средишњи део чине заравњени делови, стеновите вртаче и стеновити гребени. Падине према Пиви су обрасле густим и листопадним и четинарким шумама, а југозападне су доста голе.

Северозападно од планине Голије, до планине Његоша и Сомине је Голијски крај. Голија и Голијски крај познати су сточарски предели.

Овде се налази манастир Светог Саве.

Познате личностиУреди

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Делибашић, Томица (2019). Планине и врхови Балкана. ЈП Службени гласник, Планинарски савез Србије.