Граховљани

(преусмерено са Грахово (племе))

Грахово је област и српско племе у Црној Гори. Према подели племена Црне Горе Грахово припада старохерцеговачким уз Бањане, Дробњаке, Голију, Пивљане, Ускоке, Рудињане и Никшиће.

Најпознатија братства овог племена су Ковачевићи (Сава Ковачевић), Вучетићи, Вујачићи, Даковићи, Миловићи, Вујовићи, Булајићи.

Етимологија

уреди

Према Гојку Килибарди, може постојати веза са Граховом и старом породицом Граси из Рима.[1]

Име Грахово је састављено од српскохрватског грах (од прасловенског *горкъ) и -ово (од прасловенског *-овъ), суфикса који се у словенским језицима користи за означавање имена места, чиме је име Грахово, 'место граха'.[2][3]

Географија

уреди

Племе Грахова налази се у корелацији са Граховским крајином. Регија је одређена следећим насељима која су се налазила у саставу општине Грахово која је укинута 1960. године. Балосаве, Баре, Броћанац, Вилуси, Граховац, Грахово, Горње Поље, Долови, Загора, Заслап, Јабуке, Нудо, Подбужур, Ријечани и Спила.[4][5]

Формација

уреди

Племе Грахово настало је око краја 17. века.[6] Племе су представили Никшићи, Дробњаци, Бањани и Риђани у походу на Грахово 1695. године.[7][8]

Братства

уреди

Некада је у племену Грахово било 69 братстава са 4.000 људи.[9] Братства племена Грахово обухватају:[10][11]

  • Вујачићи
  • Булајићи
  • Делибашићи
  • Драгојевци
  • Ковачевићи
  • Миловићи
  • Вучетићи
  • Даковићи
  • Вујовићи

Вујачићи

уреди

Вујачићи су најстарије братство племена Грахова. Родоначелник им је био Драгоје, имао је три сина који су се раздвојили (Сороје, Бороје, Лука и Мајо) и формирали братства (Вујачићи, Булајићи и Вучетићи).[12]Пореклом су Кучи и Риђани који су у средњем веку уништили племе Матаруге.[13][14]

Ковачевићи

уреди

Родоначелник братства Ковачевића је Јован Ковачевић, Дошли су из Јајца, Босна 1700-их година, а на Граховом пољу настанили се 1709. године из Невесиња. Усмено, Ковачевићи су се доселили у Херцеговину па у Грахово.[15]

Даковићи

уреди

Даковићи су првобитно били у саставу братства Вујачићи, кнез Дако је родоначелник и предак Пере, Јакова и Анта Даковића, међутим 1700-их година граховски кнез Дако Вујачић је убијен због сарадње са Османлијама.[16] Даковићи су настали узимањем патронимског имена Дако Вујачић.

Булајићи

уреди

Булајићи воде порекло од Родоначелника братства по имену Драгоје. Пореклом је из племена Кучи, Драгоје је убио Турчина, а након што су Османлије заузеле Медун, Кучи је 1457. године побегао на још неосвојено Чево. Драгоје се са породицом оженио Чевљанком. Морао је побјећи и са Чева и отишао у Грахово поље јер је имало бољу економију.[17] Драгоје је рано погинуо борећи се са Турцима, оставивши жену да подиже децу. Драгојева супруга је добила име Була, а њихова деца су се звала Булина Дјеца или Булићи са наследницом Булајићи као матронимом.[18]

Вучетићи

уреди

Вучетићи су истог порекла као и Вујачићи и Булајићи, пореклом из племена Кучи, а родоначелник им је био Драгоје, Лука се настанио у области Нудо код Грахова и Заслапа, а касније и у Вилусима.[19]

Референце

уреди
  1. ^ Килибарда, Гојко. О Постанку неких топонима у бањанима и Грахову. стр. 49. 
  2. ^ Александар, Lexicon of Pulse Crops. Микић. стр. 42. 
  3. ^ Serbo-Croatian Basic Course, Volume 2. стр. 1152. 
  4. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 11. 
  5. ^ MAPA RESURSA RURALNOG NIKŠIĆA (pdf) .p. 14-15.
  6. ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 22. 
  7. ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 24. 
  8. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 15. 
  9. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 23. 
  10. ^ Ivovich, Jovana (1955). Memoari Anto Daković. Niksic. стр. 18. 
  11. ^ Ivovich, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 18. 
  12. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 16. 
  13. ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 25. 
  14. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 7. 
  15. ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 28. 
  16. ^ Ivović, Jovana (1955). Memoari Anta Dakovića. стр. 22. 
  17. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 17. 
  18. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 20. 
  19. ^ Bulajić, Čedomir (1987). Rodoslov Bratstva Bulajića. стр. 20.