Васојевићка нахија

Васојевићка нахија је у Старој Црној Гори сврставана у племена Васојевићи, да би им Књажевина Црна Гора дала статус нахије.

Историјски подаци из 1895. године

уреди

Границе Ова нахија заузима источни дио земљишта Црне Горе, а граничи: са истока Старом Србијом, са сјевера Морачком нахијом и Старом Србијом; са југа Албанијом и Зетском нахијом и са запада Зетском и Морачком. Овдје би ваљало напоменути да се овај простор иначе и сам називао дуго времена Старом Србијом! А томе у прилог иду и многобројни докази и формалне и материјалне природе.

Племена Сва Васојевићска нахија броји се као једно велико племе Васојевићи, којих се један дио ослободило испод Турака за вријеме владе књаза Данила I 1854. године; дијели се по земљишту на Лијеву Ријеку, Нахију и Полимље.

Планине У овој нахији највеће су планине: Ком, који некијем дијелом припада и овој нахији као и Зетској, Сјекирица, Мокра Планина и Зелетим.

Равнице У овој нахији нема равница, али јој земљиште није кршевито већ је обрасло густијем шумама и травом.

Воде Кроз ову нахију теку ријеке: Тара и Лим, које имају повише приточица.

Путеви. Ову нахију веже с Подгорицом коњанички пут, којим се иде од Полимља преко Андријевице уз ријеку Тару; па преко Вјетрника.

Позната мјеста. У овој су нахији знатна мјеста: Андријевица, варош на утоку ријеке Злорјечице у Лим; овдје је: окружни суд, варошка управа, црква, основна школа, телеграф и пошта. Бојишта су: Букова Пољана, гдје је била битка 1877. године. Полимље, овдје је била још знатнија битка 1862. и 1879. године; Превија и Бијели Поток знатни су због бојева у години 1877.

Поднебље У овој је нахији негдје хладно а негдје топло. Земљиште је сасвијем плодно и већијем дијелом може се топити у вријеме суше. Сва поврћа и усјеви добро рађају. Од воћа има највише јабука и шљива. Од домаће животиње гаје се: говеда, коњи, добре овце и козе. У шумама има доста међеда и срна а има и друге дивљачи. Земљиште је обрасло добро разнијем шумскијем дрвећем.

Становништво Народ се у овој нахији занима земљорадњом и сточарством, а трговина и занати не напредују како би могли. Домаће уређење требало би да је много боље. [*]

Литература

уреди
  • ЗЕМЉОПИС КЊАЖЕВИНЕ ЦРНЕ ГОРЕ - Ђуро Поповић и Јован Рогановић, Цетиње 1895.
  • Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј. 
  • Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу. 

Спољашње везе

уреди