Кутикула — разлика између измена

'''Кутикула''' је површински заштитни слој на телу многих [[животиње|животиња]] и [[биљке|биљака]], нарочито оних које насељавају сувоземне [[екосистем]]е. Синтетише је [[епидермис]], нема [[ћелија (биологија)|ћелијску]] структуру, а у састав кутикуле често улазе [[липидилипид]]и. Функција кутикуле је механичка заштита и заштита од прекомерног исушивања тела.

Кутикула је присутна код појединих група [[алге|алги]] и код свих [[копнене биљке|копнених биљака]]. У састав кутикуле копнених биљака улази [[восак|воштано]] [[хемијско једињење|једињење]] [[кутин]], док се код алги могу пронаћи и друга једињења. Кутин је непропустан за [[вода|воду]] те слој који гради успешно задржава воду у телу, спречавајући испаравање са површине. Код [[васкуларне биљке|васкуларних биљака]] кутикула не прекрива једино отворе за размену гасова ([[стома|стоме]] и [[лентицела|лентицеле]]).

Кутикула је присутна код већине група [[бескичмењаци|бескичмењака]], али најзначајнију улогу има код животиња код којих долази до њеног [[пресвлачење|пресвлачења]] (-{[[Филогенија животиња#Protostomia|Ecdysozoa]]}-). Код ове групе бескичмењака (у коју спадају и најбројнији - [[зглавкари]]) кутикула је изграђена од два слоја:

Чврстина кутикуле се понекад остварује инкрустацијама [[калцијум- карбонат|калцијум-карбоната]]а, као што је случај код ендокутикуле декаподних [[ракови|ракова]]. Како кутикула спречава [[раст]] организма, током [[животни циклус ћелије|животног циклуса]] неколико пута се дешава њено пресвлачење. Пресвлачење је [[хормонхормони|хормонски]]ски регулисано.

Међу [[хордати]]ма, само примитивније (водене групе попут [[плашташи|туниката]] и [[рибе|риба]]) садрже кутикулу на површини тела. Улога кутикуле је механичка одбрана, заштита од [[патоген]]а, као и омогућавање лакшег кретања кроз водену средину.