Општина Бачка Паланка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Подаци о привреди (индустрија и пољопривреда), уписани новији подаци са пописа становништва из 2011. |
|||
Ред 31:
== Насељена места ==
Насељена места из [[
# [[Бачка Паланка]]
# [[Челарево]]
# [[Пивнице (Бачка Паланка)|Пивнице]]
# [[Младеново]]
▲# [[Обровац (Бачка)|Обровац]] 3177
# [[Товаришево]]
# [[Гајдобра]]
# [[Силбаш]]
# [[Деспотово]]
# [[Нова Гајдобра]]
# [[Параге]] 921
# [[Карађорђево (општина Бачка Паланка)|Карађорђево]] 1012▼
# [[
# [[Визић]]
==Етничка структура==
Ред 51:
У општини Бачка Паланка живи преко 60 хиљада становника, а у самом граду готово тридесетпет хиљада. Но, рачуна се да је у региону општине трајно животно уточиште нашло и око петнаест хиљада људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше [[Југославија|Југославије]]. Међу њима је највише оних из [[Босанска крајина|Босанске крајине]], неких делова [[Хрватска|Хрватске]], а у последње време и са [[Косово и Метохија|Косова]].
У општини Бачка Паланка живи око 55 хиљада становника, а у самом граду 28 хиљада. Рачуна се да је у региону општине животно или привремено уточиште нашло и око петнаест хиљада људи који су избегли из ратом захваћених подручја бивше Југославије. Међу њима је највише оних из Босанске крајине, неких делова Хрватске, а у последње време и са Косова. И поред прилива становништва током 90-их у свим местима општине број становника опада. Између два пописа(2002. и 2011. године) бачкопаланчана је мање за око 9%. Мањим наталитетом од морталитета и исељавањем у друге веће центре (Нови Сад, Београд) и иностранство (Словачка, Аустрија, Словенија...) у самом граду број се смањио за 4%,док су села изгубила : Обровац 7%, Челарево 11%, Параге 11%, Деспотово 12%, Нештин 12%, Пивнице 13%, Гајдобра 13%, Силбаш 13%, Нова Гајдобра 13%, Товаришево 14%, Младеново 20%, Визић 24% и Карађорђево 27%.[1]
Етничка структура општине (према попису из [[2002]]. године):
Ред 80:
}}
<br clear=all />
== Привреда ==
Бачка Паланка по својим природним ресурсима (обале Дунава, Тиквара, резерват Карађорђево, Фрушка гора, мрежа канала Дунав-Тиса-Дунав и пољопривредно земљиште), са повољним условима за развој туризма и изузетно погодни услови за развој транзитног саобраћаја као и два привредна гиганта Челаревском пиваром и фабриком подних и зидних облога Таркет (бивши Синтелон) представља једну од најразвијенијих општина у Војводини. Поред Таркета и Челаревске пиваре(Карлсберг Србија), као изузетно успешне компаније можемо навести Нектар, индустрија слада АД Малтинекс, кланицна индустрија АД Бачка – Бачка Паланка, фабрика чарапа Real Knitting -Гајдобра, фабрика електроинсталационе опреме Алинг-Гајдобра, металско предузеће Ковис БП и многи други.[2]
Пољопривреда представља значајан потенцијал развоја са преко 44.000 хектара ораница. Углавном се гаје кукуруз, шећерна репа и друге културе, осим што последњих година значајно опадају површине на којима се узгаја пшеница. Пољопривредници Општине Бачка Паланка поседују и сточне фарме, баве се свињогојством (27.000), гајењем оваца и коза (12.000), живинарством (више од 220.000 кокошака),узгојем говеда (преко 6.000 грла)... Гајење воћа и поврћа и виноградарство има дугу традицију. Бачка Паланка има највеће површине у Србији под парадајзом 253 ха, под сојом преко 14.000 ха, узгој пасуља је највећи у Војвдоини (преко 100 ха), површине под јабукама су међу најзначајнијим у Србији (преко 500 ха). Према попису пољопривреде[3] из 2012. године под виноградима је 167 ха(углавном Нештин и Визић), бостана има 92 ха(Силбаш), под паприком је 318 ха (Деспотово) и др. Географски положај, клима, здраво окружење, производни капацитети и искуство су велике предности пољопривреде овог града.
== Види још ==
Линија 88 ⟶ 93:
== Референце ==
{{reflist}}
1 {{http://popis2011.stat.rs}}
2 {{http://juznobacki.okrug.gov.rs/sr/backa_palanka_privreda.php?lang=lat}}
3 {{http://popispoljoprivrede.stat.rs}}
== Спољашње везе ==
| |||