Пут свиле — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 13:
Док је сад источни део пута био релативно безбедан, дуги сукоби између [[Римско царство|Римљана]] и [[Партијско краљевство|Парта]] претили су да западни дио пута свиле претворе у бојно поље. [[Октавијан Август|Аугуст]] успева да дипломатском спретношћу склопи на неко време мир с Партима, што чини и западни део цесте безбеднијим, па трговина с далеким Истоком поново оживљава.
 
Пут свиле доживљава нови процват у време [[Династија Танг|династије Танг]] (618—907) када она одузима [[ПерсијскоСасанидско краљевствоцарство|Персијанцима]] превласт на Путу свиле. Други цар династије Танг, [[Танг Таизонг]], доводи под своју контролу велике делове средишње Азије као и [[таримски базен]]. Византијци успевају да врате делове својих ранијих посједа у Азији, и тиме си осигуравају приступ Путу свиле. Византија остаје главно трговиште за робу с истока. У раздобљу „пет династија“ унутарња стабилност династије Танг није могла да се одржи, па суседни народи поново нападају [[караван]]е.
 
Одлучујући допринос директном повезивању Азије и Европе дали су [[Монголи]] у [[13. век]]у. Монголска освајања омогућила су период редовних и разноврсних контаката. Чим би у новоосвојеним подручјима осигурали ред и стабилност, Монголи су успостављали контакте са странцима. Упркос својој огромној жељи за освајањем и влашћу, били су гостољубиви према страним путницима, па и у случајима кад су путници били из земаља чији владари нису признавали монголску власт. У то време поново долази до интензивног пораста размена [[роба]], људи и знања.
Ред 44:
Ширење хришћанства било је много скромније у поређењу с [[ислам]]ом који је далеко надмашио све друге религије.
 
Након [[Мухамед]]ове смрти [[632]]. године ислам се брзо шири [[Арабијско полуострво|Арабијом]], а у следећих сто година осваја једну по једну старе [[Римско царство|римске]] провинције: прво [[Сирија|Сирију]], затим [[Египат]] па целу северну Африку. Ускоро западни крај пута свиле, а тиме и контрола укупне трансазијске трговине, долази под исламску контролу. Након освајања [[Сасанидско краљевство|Персијског царства]] наставља се продирање ислама према истоку. У почетку се шири градовима на Путу свиле, а касније и у њихову ширу околину. И у средишњој Азији, Кини и Бенгалу а касније и у Индонезији настају муслиманске заједнице, али без војног освајања или политичке апсорпције.
 
Путем свиле ширили су се и [[зороастризам]] и [[манихејство]], обоје персијског порекла.