Београдска област — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 10:
| Текст_испод_карте = Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]], [[Панонска низија]]
| Земља = {{застава|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца}}
| Химна =
Ред 35:
| Датум_догађај3 =
| Застава_Претходник1 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Претходник1 = [[Управа града Београда|Београдски округ]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]])
| Застава_Следбеник1 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Следбеник1 = [[Дунавска бановина]] ([[Краљевина Југославија]])
| Застава_Претходник2 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Претходник2 = [[Торонталско-тамишка жупанија]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]])
| Застава_Следбеник2 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Следбеник2 = [[Управа града Београда (1929—1941)|Управа града Београда]] ([[Краљевина Југославија]])
| Застава_Претходник3 = Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg
| Претходник3 = [[Бачко-барањска жупанија]] ([[Краљевина Југославија|Краљевина СХС]])
| Застава_Следбеник3 = Flag of None.svg
| Следбеник3 = -
Ред 49:
}}
[[Датотека:Vojvodina 1922 1929-sr.png|мини|300п|Мапа Београдске области]]
'''Београдска област''' је била [[Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|административна јединица]] у саставу [[Краљевина СХСЈугославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Постојала је од [[1922]]. до [[1929]]. године. Њен административни центар је био [[Београд]].
 
== Историја ==
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је била првобитно подијељена на [[Покрајине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|покрајине]], које су се даље делиле на округе и жупаније. [[1922]]. су, уместо претходних административних јединица, формиране [[Области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца|33 области]] у саставу Краљевине СХС. Пре формирања Београдске области, њена територија се налазила у саставу [[БеоградскиУправа округграда Београда|Београдског округа]], [[Торонталско-тамишка жупанија|Торонталско-тамишке жупаније]] и [[Бачко-барањска жупанија|Бачко-барањске жупаније]]. Административни центар Београдске области је био [[Београд]]. Када је 1924. године извршена ревизија границе са [[Румунија|Румунијом]], град [[Жомбољ]] је издвојен из састава Краљевине СХС и њене Београдске области и прикључен Румунији. [[1929]]. године, формиране су [[Бановине Краљевине Југославије|бановине]], које су замениле дотадашњу поделу земље на области. Највећи дио Београдске области је припао [[Дунавска бановина|Дунавској бановини]], али сам град [[Београд]] са околином је добио своју [[Управа града Београда (1929—1941)|засебну територијалну управу]].
 
== Географија ==
У саставу Београдске области налазио се мали северни део [[Шумадија|Шумадије]] у околини Београда, западни део [[Банат]]а и источни део [[Бачка|Бачке]]. Београдска област се граничила са [[Бачка област|Бачком]] и [[Сремска област|Сремском]] облашћу на западу, [[Подунавска област|Подунавском облашћу]] на југоистоку, [[Ваљевска област|Ваљевском облашћу]] на југозападу, [[Румунија|Румунијом]] на североистоку и [[Мађарска|Мађарском]] на северу. У њеном јужном дијелу се налазио град Београд. Њен сјеверни дио је био уз ријеку [[Тиса|Тису]] ([[Потисје (област)|Потисје]]), све до границе са [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарском]] и [[Краљевина Румунија|Румунијом]]. Град [[Земун]] је припадао [[Сремска област|Сремској области]]. [[Сава (река)|Сава]] и [[Дунав]] су једним дијелом чиниле административну границу према другим областима [[Краљевина СХСЈугославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]].
 
== Демографија ==
=== Цела област ===
Према попису из 1921. године, област је имала лингвистички разноврсно становништво: говорници [[српскохрватски језик|српскохрватског]] били су доминантни у градовима [[Београд]], [[Панчево]], [[Зрењанин|Велики Бечкерек]] и [[Кикинда|Велика Кикинда]], као и у срезовима [[Београд]], [[Умка]], [[Ковачица]], [[Зрењанин|Велики Бечкерек]], [[Нови Бечеј|Турски Бечеј]], [[Кикинда|Велика Кикинда]], [[Тител]] и [[Жабаљ]]; говорници [[немачки језик|немачког]] били су доминантни у срезу [[Панчево]], говорници [[румунски језик|румунског]] били су доминантни у срезу [[Жомбољ]], док су говорници [[мађарски језик|мађарског]] били доминантни у граду [[Сента]], као и у срезовима [[Сента]], [[Бечеј|Стари Бечеј]] и [[Нови Кнежевац|Турска Кањижа]].
 
=== Београд са околином ===
У граду [[Београд]]у је [[1921]]. по попису<ref>http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1921/Pdf/G19214001.pdf</ref> живило 111.739 становника, а у јужном делу Београдске области (без града) је живило 138.920 становника.
==== Матерњи језик ====
Подаци о матерњем језику у самом граду Београду по попису из 1921. године:
* [[српски језик]]: 96.252 (86,14%)
* [[немачки језик|њемачки језик]]: 4.077 (3,65%)
* [[руски језик]]: 1.999 (1,79%)
* [[чешки језик|чешки]] и [[словачки језик]]: 1.599 (1,43%)
Ред 80:
==== Религија ====
Подаци о религији у самом граду Београду по попису из 1921. године:
* [[православље|православни]]: 94.557 (84,62%)
* [[католицизам|римокатолици]]: 9.723 (8,70%)
* [[Јудаизам|јевреји]]: 4.844 (4,34%)
* [[муслимани]]: 1.341 (1,20%)
* [[евангелизам|евангелисти]]: 1.110 (0,99%)
* остали и без религије: 164 (0,15%)
 
Подаци о религији у бившем округу Београд - јужни дио области Београд (без града) по попису из 1921. године:
* [[православље|православни]]: 138.154 (99,45%)
* остали и без религије: 766 (0,55%)
 
== Административна подела ==
Област је укључивала следеће срезове:
* [[Београд]]
* [[Кикинда|Велика Кикинда]]
* [[Зрењанин|Велики Бечкерек]]
* [[Жабаљ]]
* [[Жомбољ]]
* [[Ковачица]]
* [[Панчево]]
* [[Сента]]
* [[Бечеј|Стари Бечеј]]
* [[Тител]]
* [[Нови Кнежевац|Турска Кањижа]]
* [[Нови Бечеј|Турски Бечеј]]
* [[Умка]]
 
Поред ових срезова, следећи градови у области су имали посебан административни статус:
* [[Београд]]
* [[Кикинда|Велика Кикинда]]
* [[Зрењанин|Велики Бечкерек]]
* [[Панчево]]
* [[Сента]]
 
== Градови ==
Значајнији градови у области:
* [[Београд]]
* [[Кикинда|Велика Кикинда]]
* [[Зрењанин|Велики Бечкерек]]
* [[Панчево]]
* [[Сента]]
* [[Бечеј|Стари Бечеј]]
 
Сви ови градови се данас налазе у саставу [[Србија|Србије]].
Ред 128:
{{reflist}}
 
== Литература ==
* Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
* Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
 
== Види још ==
* [[Београд]]
* [[Краљевина Југославија|Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]
 
== Спољашње везе ==
* [http://papata1962.blog.bg/photos/55898/original/KraljevinaSHS1922.jpg Мапа области]
* [http://www.arhivyu.gov.rs/Data/Images/02_karta_b.jpg Мапа области]
* [http://cro-eu.com/galerija-fotografija/albums/userpics/10001/7-Kraljevina_Srba,_Hrvata_i_Slovenaca_-_podjela_na_oblasti_1922.jpg Мапа области]
 
{{ОбластиСХС}}